SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE


SINDIKAT RADNIKA GRAĐEVINARSTVA I
  INDUSTRIJE GRAĐEVINSKOG MATERIJALA SRBIJE

B.W.I


 

 

 

 

 

 

 VESTI

 
 

SINDIKAT OBELEŽIO DAN GRAĐEVINARA

 

Povodom Dana građevinara Srbije, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije održao je danas, 8. avgusta 2016. godine, svečanu sednicu Predsedništva Republičkog odbora.
Predsednik
našeg sindikata, Saša Torlaković, pozdravio je goste i pozvao ih da, minutom ćutanja, odaju počast za sve radnike koji su u proteklih godinu dana izgubili živote na svojim radnima mestima.
On je, zatim, pročitao čestitku građevinarima koju je uputio predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Torlaković je, u uvodnom izlaganju, ukazao na sve teži materijalni i socijalni položaj zaposlenih u oblasti građevinarstva, o čemu svedoči dalji gubitak radnih mesta, minimalne zarade, koje se neretko isplaćuju sa zaostatkom, teške uslove rada i nepostojanje granskog kolektivnog ugovora za tu oblast.
„Nivo zarada u građevinarstvu je ispod proseka Republike, a zbog nebezbednih uslova rada povrede i smrtni slučajevi su česti, pa je samo u prošloj godini 15 radnika izgubilo život“, upozorio je Torlaković.
Građevinarstvo je, prema njegovim rečima, veoma važan pokretač ukupnog privrednog razvoja, i pokreće još 30 drugih delatnosti.
Zato
Sindikat od države zahteva da hitno donese mere za pokretanje građevinarstva, jer stagnacija u toj oblasti znači istovremeno i zaostatak u razvoju i gubitak potencijala rasta u pratećim privrednim granama.
Potpredsednik SSSS Duško Vuković smatra da država, osim ambijenta, treba da obezbedi i „pravila igre“ za sve poslodavce, kako domaće, tako i strane.
To bi, prema njegovim rečima, sprečilo robovlasnički odnos pojedinih stranih poslodavaca prema našim radnicima, i omogućilo domaćim poslodavcima i našim neimarima da pod istim uslovima dobiju posao u zemlji i inostranstvu.
Vuković je od Ministarstva rada zatražio da se u Službenom glasniku objave svi pojedinačni kolektivni ugovori koji su potpisani, pa tako i za oblast građevinarstva, što bi omogućilo njihovu primenu, a od prisutnih predstavnika vlasti zamolio za podršku u zahtevu sindikata za povećenjem minimalne zarade za 2017. godinu.
„Time bismo sprečili postojanje dve Srbije – jedne ulepšane na televiziji i one druge, realne Srbije“, zaključio je Vuković.
Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Damjanović ocenila je da se građevinarstvo „sada polako kreće uzlaznom linijom“ i da to ministarstvo čini sve da obezbedi zakonodavni okvir, kako bi ta grana uspešno poslovala.
„Naš cilj jeste da plate u građevinarstvu za godinu dana dostignu republički prosek“, obećala je ona.
Na sednici, kojoj su prisustvovali i potpredsednik SSSS Milan Grujić, sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović, pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić, predsednici granskih sindikata i sa teritorije, uručena su godišnja priznanja Sindikata radnika građevinarstva.


POTPISAN PKU ZA GRAĐEVINARSTVO

 

Izveštaj medijskih kuća (.pdf), B92 (link)

Preuzmi novi PKU (.pdf)

 

Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije potpisan je juče, u prostorijama Unije poslodavaca Srbije.
Ugovor su potpisali predsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, Saša Torlaković, predsednik Granskog sindikata građevinarstva i IGM-a DIPP „Nezavisnost“, Saša Dimitrijević i predsednik Udruženja poslodavaca u grani građevinarstva i IGM Srbije, Veselin Ražnatović.
Potpisivanju je prisustvovao i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Saša Torlaković rekao je da će ovim granskim ugovorom, konačno, biti uređeni odnosi između sveta rada i kapitala, s obzirom na to da je zamajac srpske privrede uvek bilo građevinarstvo.
On je kazao da sindikat očekuje da će se za neka preduzeća omogućiti poseban režim, jer se bave veoma značajnim projektima.
„Ovo je veliki dan za našu granu i nadam se da će ugovor dobiti i prošireno dejstvo“, naglasio je Torlaković.
Saša Dimitrijević je rekao da su potpisivanjem ugovora I praktično finalizirani pregovori koji su trajali nekoliko meseci i da je to bilo veoma važno, budući da je situacija u ovoj oblasti dosta složena I imajući u vidu da su zarade manje od republičkog proseka, a česte su povrede na radu i poslovanje u sivoj zoni.
„Ovim kolektivnim ugovorom želimo da popravimo okvire koji bi doprineli poboljšanju statusa zaposlenih u finansijskom smislu i omogućimo zaštitu i siguran rad“, rekao je Dimitrijević.
Posebnim kolektivnim ugovorom definisano je da što se tiče naknade za topli obrok ona bude 20 odsto od minimalne zarade, a regres je definisan u visini “minimalca”.
To je, kako je kazao Dimitrijević, poboljšanje u odnosu na prethodni granski ugovor. Takođe su ugovorom definisani i koeficijenti za određene poslove.
Osvrćući se na to da u oblasti ove industrije radi između 60.000 i 70.000 zaposlenih, može se očekivati porast broja u grani obzirom na projekte koje vlada planira, istakao je Dimitrijević.
Veselin Ražnatović kazao da je važno što su uređeni svi detalji oko “minimalca”, a osigurani i regres i topli obrok.
On je rekao da se nada će se građevinarstvo vratiti na stare staze na kojima je nekada bilo.
Kako je naveo Ražnatović, nekim preduzecima se otvara i mogućnost izvoza na tržište Afrike, što je veoma važno.


OBELEŽEN DAN GRAĐEVINARA SRBIJE

 

Povodom 75-godišnjice Dana građevinara Srbije, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije održao je 7. avgusta 2015. godine svečanu sednicu Republičkog odbora, koja je organizovana u Kulturno-sportskom i sindikalnom centru „Rad“, na Novom Beogradu.
Pored predstavnika sindikalnih i poslodavačkih organizacija, sednici su prisustvovali i potpredsednica Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Olivera Bobić i potpredsednica Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović.
Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, Duško Vuković rekao je da se ove godine navršava 75 godina od kada su posle dugotrajnog štrajka građevinskih radnika Srbije, sindikalna, politička i poslodavačka rukovodstva odlučila da 8. avgust bude Dan građevinara Srbije.
Od početka svetske ekonomske krize značajno je smanjen broj zaposlenih u građevinarstvu i novih investicija, a učešće te industrije u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije je palo za oko jedan odsto, rekao je Vuković, ukazavši da je broj zaposlenih u građevinskoj industriji Srbije od početka ekonomske krize manji za skoro 20.000 radnika.
Pre globalne krize, 2007. godine, u građevinarstvu Srbije zaposleno je bilo 82.759 radnika, što je bilo 5,8 odsto zaposlenih u Srbiji, dok je poslednji podatak kojim Sindikat raspolaže da je u građevinarstvu zaposlenih 63.166, odnosno da je njihov udeo u broju ukupno zaposlenih pao ispod pet odsto.
Nivo zarada u oblasti građevinarstva je ispod proseka Srbije, jer je prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar-juni 2015. bila 43.232 dinara, dok je u građevinarstvu iznosila 40.281 dinar, a u izgradnji zgrada 31.369 dinara.
Mihajlović je čestitajući Dan građevinara, najavila da će do kraja godine biti donet novi Zakon o komunalnim delatnostima i sledeće godine novi Zakon o građevinarstvu.
- Ne želim danas da pričam o statistici u građevinarstvu koja jeste loša i tačno je da je oko 20 odsto manje zaposlenih u građevinarstvu, da su plate ispod republičkog proseka i da je manji udeo građevinarstva u BDP - rekla je Mihajlović.
Ona je kazala da građevinari i Ministarstvo samo zajedničkim naporima mogu da dovedu do boljeg stanja. Prema podacima Sindikata, pre svetske ekonomske krize, u 2007. godini, u građevinarstvu Srbije je bilo zaposleno 82.750 radnika, a sada 63.166 radnika. Njihova prosečna zarada je oko 40.000 dinara.
Mihajlović je poručila da je njen zadatak kao ministarke građevinarstva da obezbedi domaćoj građevinskoj operativi da stane na noge i dodala da je država obezbedila projekte i novac. Ona je izrazila očekivanje da su pred građevinarstvom uspesniji dani i pozvala ih da se udružuju kako bi lakše dobijali poslove.
Mihajlović je kazala da je jedan od priorioteta tog ministarstva da se obezbedi takav zakonodavni okvir da domaće firme dobijaju poslove kao glavni izvođači, a ne samo kao podizvođači, odnosno da ne budu stalno "sa strane", kao što je to bilo prethodnih godina.
U ime predsednika SSSS Ljubisava Orbovića, potpredsednica Veća Olivera Bobić poželela je građevinskim radnicima da njihove ideje, borba i dela čija je vrednost trajna, ponovo pokrenu Srbiju i izvedu je iz krize.
Ona je ukazala da kriza traje predugo, da se oseća u svim segmentima društva, pa i u građevinarstvu, nekada našem ponosu i brendu poznatom širom sveta, koji je, kao i cela privreda, danas pao na najniže grane. „I dok u realnoj zoni propadanje građevinarstva traje skoro već dve decenije, taj sektor „cveta“ u sivoj zoni i već je dostigao 35 odsto bruto nacionalnog dohotka Srbije”, rekla je Bobićeva.
Prema njenim rečima, poseban problem neimara predstavlјaju i teški uslovi rada i nekorišćenje adekvatnih sredstava i opreme za bezbedan rad, što prouzrokuje česte i teške povrede i neretko smrtne slučajeve.
Takođe, naša preduzeća nemaju prioritet prilikom dodelјivanja poslova, pa se, uglavnom, pojavlјuju kao podizvođači. Zato treba nastaviti sa zahtevima da u svim strateškim projektima koje država finansira prednost imaju domaća građevinska operativa.
„Uverena sam da ćemo, zajedničkim aktivnostima sa Sindikatom građevinarstva, doprineti pobolјšanju životnog standarda i zaštiti prava i interesa zaposlenih u građevinarstvu i IGM Srbije“, zaključila je Bobićeva.
Ona je, u ime Saveza, primila plaketu “Osmoavgustovska nagrada”, koju povodom Dana građevinara, dodeljuje Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije.


ODRŽAN 4. KONGRES NAŠEG SINDIKATA

 

Na 4. Kongresu Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije Duško Vuković je izabran da i u narednom mandatu vodi naš sindikat.
U uvodnom izlaganju, Vuković je rekao da se iz godine u godinu smanjuje broj zaposlenih u građevinarstvu, raste rad „na crno“, sve niže zarade ne podmiruju ponekad ni minimalnu potrošačku korpu, ionako mala i svakim mesecom sve manja zakonska prava se ne poštuju.
Pored niskih zarada, građevinski radnici Srbije rade u teškim, nebezbednim i nezdravim uslovima. Blizu pedeset odsto teških i smrtnih povreda na radu godišnje se upravo dešava u našem sektoru.
Prema njegovim rečima, materijalni položaj zaposlenih u građevinarstvu i industriji građevinskog je među najtežim u Srbiji. Prosečna zarada blizu 100.000 zaposlenih u januaru iznosila je 35.300 dinara, dok minimalna potrošačka korpa iznosi 34.300 dinara.
„Domaće investiranje je u stagniranju i skoro da ga nema. Izgradnja infrastrukturinih i drugih javnih projekata, navodnim povolјnim kreditima međunarodnih banaka i fondova, unapred je uslovlјena načinom korišćenja novca i izvođačem radova (strane kompanije), što domaće građevinske radnike stavlјa u podređen položaj“, ukazao je Vuković.
„Sindikat zahteva da u svim strateškim projektima koje država finansira prednost ima domaća građevinska operativa. To znači da škole, vrtiće, bolnice, stanove, autoputeve i druge objekte od javnog značaja grade domaća građevinska preduzeća koja zapošlјavaju značajan broj prijavlјenih radnika, dok se pri realizaciji tih projekata mora u najvećoj meri da koristi domaći građevinski materijal“.
Sindikat više neće dozvoliti da u Srbiji rade građevinski radnici bez utvrđene cene rada koja je dostojanstvena čoveku, zaključio je Vuković, zatraživši da se što pre omogući potpisivanje posebnog granskog ugovora za tu delatnost.
Predsednik Saveza samostaolnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su resorna ministarstva potpisala brojne kolektivne ugovore, ali da, nažalost, nije potpisan ni jedan u realnom sektoru, što je i bio razlog što se sindikat borio protiv Zakona o radu, koji je donet mnogo štete zaposlenima.
Zato sada, zajedno sa vladom, moramo izvršiti pritisak na poslodavačka udruženja da ti ugovori budu potpisani“, rekao je on, dodavši da je na poslednjem Socijalnom ekonomskom savetu dogovoreno da u narednih petnaestak dana otpočnu pregovori oko potpisivanja tih ugovora.
„Drugi veliki problem jesu otvaranje novih radnih mesta i pronalaženje posla za naše radnike. Zato poručujemo vlastima da ne dovode po svaku cenu strane izvođače, već da to omoguće našim građevinskim radnicima, koji su ospobljeni i zahvaljujći čijim radom se otvaraju i radna mesta za druge grane“.
Predsednik Orbović je istakao da je Vlada Srbija uvođenjem inostranog menadžmenta u Železaru Smederevo načinila dobar potez, što će, kako je kazao, “okrenuti privredu u drugom smeru”.
"Ne treba samo da se zadržimo na toj firmi. Nemojte da pustite da firme koje sad idu u privatizaciju, zato što nemaju kupca odu u stečaj i likvidaciju, već pokušajte da te firme pokrenete, pa kada sazru uslovi u nekom narednom periodu neka se tada privatizuju", poručio je Orbović.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je zadatak resornog ministarstva i sindikata da zajedno rade na povratku ugleda građevinsoj industriji, a njihov najvažniji zadatak je smanjenje broja nesreća na gradilistima.
"Zaštićen radnik za nas je i zaštićena država. Ono na čemu će ministarstvo zajedno sa sindikatima da radi je veliki broj tragedija koje se dešavaju u građevinskoj industriji. Mi to nećemo da dozvolimo", izjavila je Mihajlović.
Prema njenim rečima, brojke pokazuju da je građevinarstvo na kolenima i da zaposleni u toj industriji primaju 20 odsto nižu platu od proseka u Srbiji.
Ona je naglasila da postojanje "crne" i "bele" liste nije uvedeno samo da bi se videlo koje preduzeće ostvaruje profit ili gubitak, već i da li štiti radnike.
Mihajlović je naglasila da će Ministarstvo zajedno sa sindikatima raditi i na potrebnim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti, ukazavši na potrebu da se uvedu i neke izmene u Zakon o inspekcijkom poslovanju u domenu zaštite radnika na gradilištima.
Ministar je, takođe, navela da će se zajednički raditi i na boljoj organizaciji građevinske industrije, odnosne udruživanju građevinskih firmi sa ciljem da građevinska operativa više ne bude podizvođač u poslovima.
Ona je istakala i da će ministarstvo uvek biti uz građevinsku indutsriju, ali to ne znači da će da pomaže novcem, već dobrim zakonskim rešenjima, stvaranjem povoljnog poslovnog ambijenta, podrške u razgovoru sa bankama.
Jasmin Redžepović iz Internacionale radnika građevinarstva i drvne industrije (BWI), pozdravio je zalaganje srpskog sindikata u stalnoj borbi za bezbedan rad, kao i poštovanje konvencija koja je naša zemlja potpisala.
On je pozvao srpski sindikat da podrži borbu te federacija za zaštitu radnika migranata u nerazvijenim zemljama, ali i u Kataru, „gde je na delu moderno ropstvo“ i u kojoj je, u poslednje tri godine, umrlo 1.380 radnika. Redžepović je, takođe, pozvao da se izvrši pritisak na FIFU, „jer se ne može održati svetsko prvenstvo u Kataru bez radničkih prava“.
Bert Van Der Spek, genеrаlni sekretar holandskog sindikata građevinarstva i član Nadzornog odbora Internacionale radnika građevinarstva i drveta, istakao je da je neophodna saradnja između sindikata, kako bi imali i ostvarili što veći uticaj i bili determinanta u jačanju socijalnog dijaloga na svim nivoima.
„Dobar socijalni dijalog doprinosi industrijskom razvoju i miru u zemlji. Ne može da postoji dugoročni mir bez socijalne pravde“, ukazao je on.
Prema njegovim rečima, sindikalni pokret u svetu je bio i jeste od velikog značaja.
„Nažalost, ekonomski razvoj ne ide ruku pod ruku sa socijalnim pravima. Moramo nastaviti na nacionalnom i međunarodnom nivou da se borimo za dostojanstven rad za sve. Jer radnici su definitivno deo ekonomskog razvoja svake zemlje“, zaključio je on.


POMOĆ  SINDIKATA ZA RAVNAJU U MALOM ZVORNIKU

 

Na osnovu čl. 58. Statuta Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, Predsedništvo Republičkog odbora na sednici održanoj 04.06.2014. godine u Beogradu, donelo je sledeću:

ODLUKU

Članovima ovog Sindikata, zaposlenim kod poslodavca „Ravnaja" a.d. Mali Zvornik, ugroženim u poplavama i klizištima u okolini Malog Zvornika i Ljubovije, dodeljuje se novčana pomoć u iznosu od 10.000,00 dinara no zaposlenom, a prema spisku članova Sindikata u prilogu ove Odluke.

Sredstva uplatiti na lične račune ugroženih, date u prilogu Odluke.

 OBRAZLOŽENjE

Fond solidarnosti BWI dodelio je Sindikatu radnika građevinarstva i IGM Srbije sredstva u iznosu od 1.000 eura, za pomoć ugroženim članovima Sindikata u poplavama. Sindikalna organizacija „ Ravnaja" a.d. Mali Zvornik obratila se za pomoć ugroženim radnicima, članovima ovog Sindikata, kojima je voda uništila sve što su imali. Predsednik Sindikata, Duško Vuković, 02.06.2014. godine obišao je ugroženo područje i radnike u preduzeću „Ravnaja" a.d. Mali Zvornik i upoznao Predsedništvo da je zahtev Sindikalne organizacije osnovan i opravdan. Na osnovu zahteva Sindikalne organizacije, izveštaja i predloga predsednika Sindikata, a shodno raspoloživim sredstvima za pomoć, Predsedništvo je donelo napred navedenu Odluku.

Spisak članova Sindikata kojima je dodeljena pomoć je sastavni deo ove Odluke. 0 donetoj Odluci, obavestiti Sekretarijat BWI.

 

MOLBA

ODLUKA

Predsednik

Duško Vuković


POMOĆ ZA RAVNAJU U MALOM ZVORNIKU

 

Predsednik sindikalne organizacije „Ravnaja“ u Malom Zvorniku, Milenko Simić, poslao nam je 29. maja 2014. apel za pomoć za 12 najugroženijih članova našeg sindikata, kojima su tokom poplava u Srbiji i klizišta uništene kuće i imovina.

Predsednik Sindikata, Duško Vuković, obićiće ih u ponedeljak, da bi se nakon toga na vanrednoj sednici Predsedništva opredelila  sredstva za najugroženije članove.

Ujedno, Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije apeluje na sve sindikalne organizacije i preduzeća da se intenzivnije uključe u akciju solidarnosti i pomoći građevinskim radnicima i preduzećima koji su pretpreli velike štete tokom majskih poplava.


SINDIKAT POMAŽE POSTRADALIM KOLEGAMA

 

POZIV

Sindikalna organizacija “Mašinoprojekt Kopring” a.d. je na sastanku održanom 26.maja 2014. donela Zaključak koji se odnosi na novčanu pomoć ugroženima od poplava, a zaposleni su u “Mašinoprojektu”. Obezbeđen je novac iz postojećeg Fonda Sindikalne organizacije, koji će biti uplaćen za dva postradala radnika.

Imajući u vidu da je jednom od postradalih uništena sva pokretna imovina, kao i da je došlo do fizičkog oštećenja kuće za stanovanje, a da je podzemna voda drugom kolegi oštetila podrum kuće (visina štete će biti utvrđena u narednih nekoliko dana), Sindikalna organizacija poziva sve zaposlene u “Mašinoprojekt Kopring” a.d. da uplate novčana sredstva prema svojim mogućnostima na račun:

Mašinoprojekt Kopring a.d. – Sindikalna organizacija

broj: 170-2160-33 kod Unicredit banke, Beograd.

 

Sredstva će u potpunosti biti prenesena našim radnicima odmah po njihovom prijemu.

Takođe, pozivaju se svi zaposleni da, ako mogu, odvoje određena sredstva kao pomoć svim postradalima u Republici Srbiji, koristeći objavljene račune Budžeta Republike, Crvenog krsta i humanitarnih organizacija.

U Beogradu, 27.05.2014 g.

Predsednik SO

Mašinoprojekt KOPRING A.D.

Milan Stojanović s.r.


BWI UPUTILA POMOĆ ZA NASTRADALE U POPLAVAMA

 

Svetska internacionala radnika građevinarstva i drveta -BWI odobrila je uplatu sredstava iz Međunarodnog fonda za solidarnost u iznosu od 1.000 eura za naš sindikat.

Sredstva će biti namenjena za pomoć članovima sindikata, i to:

  • porodicama radnika koji su u poplavama izgubili živote
  • povređenim radnicima ili članovima porodice radnika
  • radnicima koji su izgubili svoje domove
  • radnicima čije su kuće delimično uništeni

Sindikat radnika građevinarstva IGM Srbije ova sredstva će uplaćivati po prioritetu porodicama I članovima sindikata radi obezbeđenja hrane, higijenskih potrebština, lekova i plaćanja lekarskih usluga, odeće, obuće i građevinskog materijala i alata.

PREDSEDNIK
Duško Vuković


SAOPŠTENJE

Sindikatu radnika građevinarstva i IGM Srbije tokom jučerašnjeg i današnjeg dana stigle su brojne informacije o solidarnosti na delu i pomoći ugroženima od poplava i klizišta u Srbiji.
Zaposleni cementare „Lafarž“ iz Beočina su u prethodna dva dana otpremili 120 kamiona peska u vrećama i rinfuzi u vrednosti 5 miliona dinara, a za porodice koje se nalaze u prihvatnim centrima poslali su sredstva za higijenu, hranu i ćebad u vrednosti 1,5 miliona dinara. Za preko 600 žitelja Beočina koji su bili angažovani na utovaru peska, Lafarž je obezbedio ishranu u svom restoranu. Kriznom štabu, „Lafarž“ je na raspolaganje stavio svoju mehanizaciju i čamce.
Radnici i poslovodstvo cementare „Titan“ u Kosjeriću opredili su po jednu dnevnicu zaposlenih, a u istom iznosu i poslovodstvo će uplati na račun Republike Srbije i lokalne samoprave Kosjerića podjednaku sumu, imajući u vidu da je opština Kosjerić jedna od onih koja je pretrpela veliku štetu.
Sindikalna organizacija „Titan“ iz Kosjerića će takođe iz sopstvenih sredstava uplatiti pomoć i Republici i lokalnoj zajednici.
Posebno su bili angažovani zaposleni u građevinskom preduzeću PIM „Ivan Milutinović“ Beograd koji su tokom prethodnih dana isporučili pola miliona vreća sa peskom za poplavljena područja, posebno za Obrenovac, Šabac, Sremsku Mitrovicu, postrojenja termoelektrane „Nikola Tesla“ i Beograd. U tu aktivnost bilo je angažovano blizu 12000 ljudi na PIM-ovoj lokaciji u Makišu. Oni su pripremili već blizu 30000 vreća sa peskom koje su u rezervi.
I zaposleni i rukovodstvo građevinskog preduzeća „Hidrotehnika-Hidroenergetika“ iz Beograda su se uključili u akciju pomoći poplavljenim područjima, posebno na kopovima „Kolubare“ gde je prisutna sva kadrovska i tehnička podrška uz uključenje teške mehanizacije kojom raspolaže „Hidrotehnika-Hidroenergetika“, inače specijalizovana za sanaciju i izgradnju svih hidroenergetskih objekata.
Kompanija „Ratko Mitrović“ Beograd je u svojim objektima u Dobanovcima obezbedila smeštaj za 120 postradalih u poplavama. Takođe, sva mehanizacija i kadrovski potencijali koji su inače uključeni na izgradnji Koridora 11, su ovih dana stavljeni na raspolaganje Gornjem Milanovcu, odnosno sanaciji štete koju su ta opština i njeni žitelji pretrpeli. Po informacijama iz tog preduzeća i ono je tokom poplavnog talasa pretrpelo štete jer su bujice odnela nekoliko kontejnera i kamiona koji su bili angažovani, odnosno stacionirani na izgradnji autoputa na deonici Gornji Milanovac – Čačak.

PREDSEDNIK
Duško Vuković


 POVERENIKU SINDIKALNE ORGANIZACIJE
DIREKTORU PREDUZEĆA

Predsedništvo Republičkog odbora Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije poziva svoje sindikalne organizacije, članove Sindikata i poslovodstva građevinskih preduzeća da pokažu solidarnost i pomognu ugroženima od poplava i klizišta u Srbiji u maju 2014. godine, kao i pomoć u otklanjanju posledica od poplava i klizišta.
Neophodna je finansijska pomoć, pomoć u građevinskom materijalu, mehanizaciji, lekovima, higijenskim sredstvima i dr.
Potrebno je da obavestite ovaj Sindikat o eventualno stradalim i ugroženim članovima Sindikata i zaposlenima u Vašem preduzeću radi zajedničkog organizovanja i pružanja pomoći. Takođe je potrebno da nas obavestite da li su stradala Vaša proizvodna postrojenja, da li je prekinut proizvodni proces i da li su radnici na radu ili ne.
Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije je uputio apel za pomoć međunarodnim sindikalnim organizacijama građevinarstva i industrije građevinskog materijala i očekuje pomoć za ugrožene.
Posebno izražavamo zahvalnost i odajemo priznanje onim poslodavcima i sindikalnim organizacijama koji su se već uključili u pružanje pomoći postradalima i daljoj odbrani od nadolazećih voda (PIM-Ivan Milutinović Beograd, Lafarž Beočin, i dr.)
Apelujemo na sve članove ovog Sindikata da gde god je to moguće za njih, da se solidarišu i uključe u spasilačke akcije.
Za sve informacije i sva dalja uputstva, možete se obratiti Stručnoj službi Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije na telefone:
011/ 32-38-728, 011/ 3335-202, 011/3335-201
i elektronske adrese:
sindikat.gradjevinarstva@gmail.com
sgigm@sindikat.rs
sgigm@verat.net
Potrebno je da poverenik Sindikalne organizacije obavesti ovaj Sindikat o aktivnostima i načinu pružanja pomoći.
S poštovanjem,

PREDSEDNIK
Duško Vuković


 OTVORENO PISMO VUČIĆU

Treba uspostaviti partnerski odnos domaćih građevinskihVLADA REPUBLIKE SRBIJE
Predsednik Vlade
Gospodin Aleksandar Vučić
Potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Gospođa Zorana Mihajlović
Koristimo ovu priliku, putem otvorenog pisma, da Vam se obratimo imajući u vidu da na naša pisma od 22. i 29. aprila 2014. godine niste reagovali, a događaji vezani za rešavanje statusa i položaja sektora građevinarstva veoma intenzivno se odvijaju bez uklјučivanja predstavnika građevinskih radnika odnosno sindikata u toj oblasti. Uvereni smo da je ovog trenutka, ovo možda najbolјi, ali sigurno ne i jedini način komunikacije, da više od 90000 radnika u oblasti građevinarstva i IGM Srbije daju, s jedne strane, svoje viđenje, stavove i predloge za pobolјšanje svog, inače katastrofalnog ekonomskog, radnog i socijalnog položaja, a s druge strane, da njihovim predstavnicima, ako se ne stiže na drugačiji način, onda bar preko medija, predoči šta to mogu u narednih nekoliko godina da očekuju od Vlade, Ministarstva građevinarstva i drugih institucija u Srbiji.

Naši stavovi i predlozi:
Građevinski radnici u Srbiji koji imaju sreću da primaju plate, već više od decenije primaju zarade za 15 do 20 odsto niže od prosečnih zarada u Srbiji, a većina na nivou minimalne zarade, odnosno 20000 dinara. Pri tome rade po 10 i 12 časova neprekidno u izuzetno teškim klimatskim i radnim uslovima. Prekovremeni rad im se ne plaća, a o toplom obroku i regresu ne smeju ni da razmišlјaju. Nemaju sredstva lične opreme i zaštite, a najviše tragičnih dešavanja odnosno pogibija i povreda je u ovom sektoru. Zakon o inspekcijama ne postoji. Građevinska i inspekcija rada nemaju kadrovske, organizacione i tehnološke uslove da sankcionišu sva nezakonita ponašanja poslodavaca u ovoj oblasti, pa je iz tih razloga najviši procenat rada na crno u ovoj oblasti, najviše poslodavaca u ovoj oblasti isplaćuju radnike „na ruke“, najviše kršenja Zakona o radu u pogledu preraspodele radnog vremena, prekovremenog rada, nebezbednog rada ima u sektoru građevinarstva i industriji građevinskog materijala i najveći teret upravo podnose radnici ovih delatnosti koji rade u nedostojanstvenim i nesigurnim uslovima. Sve što je u proteklih nekoliko decenija urađeno u oblasti visokogradnje i niskogradnje urađeno je na teret građevinskih radnika i njihovih niskih zarada i nedostojanstvenih uslova rada.

Stoga Sindikat predlaže:

    1. U roku od 15 dana posredovati i započeti pregovore oko Kolektivnog ugovora za građevinarstvo i IGM Srbije sa proširenim dejstvom, kojim bi se definisale zarade za polukvalifikovane, kvalifikovane, visokokvalifikovane radnike, tehničare i inženjere u sektoru građevinarstva, kao što je to uobičajeno u svim razvijenim zemlјama Evropske unije, poput Nemačke, Belgije, Holandije, Francuske i drugih zemalјa, ali i ostale uslove za dostojanstven i siguran rad – maksimalna dužina radnog vremena u preraspodeli, maksimalna dužina prekovremenog rada na godišnjem nivou, bezbednost i zdravlјe na radu...;
    2. Hitno, u (roku od mesec dana), doneti Zakon o inspekcijama u Republici Srbiji kojim bi se najzad obezbedilo povezano delovanje svih inspekcija;
    3. Hitno izmeniti Zakon o porezima na zarade i uvesti progresivan sistem oporezivanja zarada sa olakšicama za izdržavane članove porodica i regionalnu različitost;
    4. Poveravanje poslova kompanijama koje su društveno i socijalno odgovorne i legalno zapošlјavaju radnike;
    5. Prekidanje prakse propisivanja tenderskih uslova koji nanose štetu, odnosno onemogućuju učešće domaćih preduzeća, jer se uslovi prilagođavaju stranim kompanijama;
    6. Izmirenje obaveza države prema građevinskim preduzećima po osnovu izvedenih radova;
    7. Limitirati dnevni i mesečni nivo raspolaganja gotovinskim novcem kako bi se suzbila isplata zarada na „ruke“;
    8. Omogućiti predstavnicima Sindikata ulazak na svako gradilište i razgovor s radnicima o problemima koje imaju;
Ove predloge i stavove Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije ističe već nekoliko godina pa i decenija, ali očigledno nema političke i poslodavačke volјe da se najbitnija pitanja sektora građevinarstva urede, pre svega, u dogovoru sa sindikatima, ali i što je najvažnije da se urede na taj način gde bi svi ravnomerno podnosili teret krize i tranzicije i učestvovali u izgradnji društva koje će uskoro ući u Evropsku zajednicu. Čini nam se, da se i sada svi pokušaji sindikata za dijalogom i pronalaženjem kompromisnih i uravnoteženih rešenja ignorišu, čime se dovodimo u neravnopravnu poziciju koju ne možemo prihvatiti. Građevinski radnici ne rade radi slave već radi para i očuvanja svog života i života svojih porodica. Graditi brzo i jeftino na račun radnika je nedopustivo za Sindikat i građevinske radnike. Ostvarivati političke interese i sticati dobit na račun jeftine radne snage, na račun neprekidnog i nebezbednog rada, sindikati i građevinski radnici ne prihvataju.
Sindikat građevinarstva Srbije očekuje da svi nadležni veoma brzo uklјuče ovaj sindikat u dogovor oko najvažnijih pitanja za budućnost građevinskih radnika, pogotovo njihov materijalni i radni položaj, kako bi se realizacija investicionih radova u budućnosti odvijala u ambijentu socijalnog mira.
S poštovanjem,

PREDSEDNIK
Duško Vuković, s.r.


 GRAĐEVINARI TRAŽE HITNE MERE

Sindikat radnika građevinarstva predložio je danas budućem premijeru Aleksandru Vučiću da građevinarstvo i dalje ima svoj resor, odnosno ministarstvo, kao i niz hitnih mera za oporavak tog sektora.
Dalje postojanje Ministarstva građevine, kako je ukazano u pismu Vučiću, omogućilo bi da u okviru njega, i sindikati i predstavnici poslodavaca iz ovog sektora dogovaraju konkretne mere i aktivnosti za stvaranje što boljih uslova funkcionisanja građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije kako u zemlji tako i na inostranim tržištima.
Republički odbor Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije u pismu, čiji je sadržaj dostavljen medijima, predložio je Vučiću da se maksimalno uposle domaća građevinska preduzeća, posebno ona od nacionalnog interesa za privredu Srbije i u procesu restrukturiranja.
U sindikatu napominju da ta preduzeća već zapošljavaju više od 10.000 radnika na projektima od strateškog značaja - vodosnabdevanje, brane i infrastrukturni objekti.
Treba uspostaviti partnerski odnos domaćih građevinskih preduzeća sa inostranim kompanijama, a ne status podizvođača, kao i obezbediti da inostrane kompanije povere domaćim preduzećima 50 odsto vrednosti ugovorenih radova, minimum, predlaže Sindikat radnika građevinarstva.
Među merama su i zaključenje kolektivnog ugovora za građevinarstvo i odluka o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora na sve poslodavce i preduzeća u ovoj oblasti, poveravanje poslova kompanijama koje su društveno i socijalno odgovorne i legalno zapošljavaju radnike.
Za boljitak srpskog građevinarstva neophodno je prekidanje prakse propisivanja tenderskih uslova koji nanose štetu, smatra Sindikat radnika građevinarstva. Tenderi, kako je obrazloženo, onemogućuju učešće domaćih preduzeća, jer se uslovi prilagođavaju stranim kompanijama. Takođe je neophodno izmirenje obaveza države prema građevinskim preduzećima po osnovu izvedenih radova i hitno usvajanje Zakona o inspekcijama, navedeno je u pismu.


 STAVOVI PREDESNIŠTVA POVODOM ZOR

Povodom najavljenih izmena Zakona o radu, na sednici održanoj 30. oktobra 2013. godine, Predsedništvo Republičkog odbora Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije zauzelo je sledeće stavove:

- Važeći Zakon o radu skoro u potpunosti je usklađen s pravnom regulativom Evropske unije (organizacija radnog vremena, širok spektar zasnivanja radnog odnosa i drugo) i zadovoljavajući je okvir regulisanja prava i obaveza radnika i poslodavaca, organizacija koje ih predstavljaju, odnosno regulisanja sveukupnih radnih odnosa u Republici Srbiji;

- Predsedništvo RO Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije ne pristaje na predložene izmene Zakona o radu koje suštinski odslikavaju odsustvo političke volje i državnih mehanizama primene postojećeg Zakona o radu, što je dovelo do njegove zloupotrebe u praksi koja je omogućila da većina poslodavaca već godinama drži radnike u uslovima nesigurnosti, pada životnog standrada, otežanog pa i zabranjenog sindikalnog organizovanja, jednom rečju, u uslovima koji su nedostojni čoveka u kojima ne mogu da odu u penziju kad ispune uslove, ne mogu da se leče i kupe lekove, ne mogu da uživaju prava u slučaju nezaposlenosti i dr;

- Odnos radnika kao predstavnika rada i poslodavaca kao predstavnika kapitala u sadašnjem Zakonu o radu je relativno izbalansiran i svako pomeranje balansa na štetu radnika i njihovih organizacija, što je generalni koncept ponuđenih izmena, imao bi nesagledive i vremenski dalekosežne negativne društvene posledice posebno za radnike;

- Smanjenje troškova rada umesto podizanja kvaliteta rada i motivisanosti radnika je jedini interes poslodavaca, kome su predlagači izmena Zakona o radu, ministarstva rada i privrede, odnosno Vlada Republike Srbije podlegla, pri tome potpuno zanemarujući interese i položaj radnika;

- Vlada Republike Srbije je potpuno zanemarila činjenicu da radnici svojom produktivnošću i kvalitetom rada itekako, pa skoro i jednako sa svetom kapitala, doprinose konkurentnosti srpske privrede, a da sigurni i stabilni radni odnosi regulisani Zakonom o radu doprinose i kratkoročno i dugoročno stabilnom sistemu ekonomske i socijalne sigurnosti;

- Zakon o radu ne treba menjati zbog izuzetnih problema u njegovoj primeni, u čemu su u praksi prednjačili, odn. potpuno dominirali poslodavci zloupotrebljavajući svoj položaj na štetu radnika;

- Ako Vlada Republike Srbije bude insistirala na ovim izmenama Zakona o radu biće odgovorna za legalizovanje pozicije radnika i građana kao „potrošne robe“, povećanje siromaštva radnika i građana, povećanje društvene nejednakosti i povećanje eksploatacije zaposlenih;

- Ove stavove objaviti na sajtu Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije i koristiti u javnim nastupima svih nosioca funkcija u Sindikatu.

PREDSEDNIK

Duško Vuković

 

ZAKON O RADU (izmene sa predlozima MP,21.10.2013.)

ZAKON O RADU (primedbe Predsedništva,30.10.2013.)


DANAS JE DAN GRAĐEVINARA SRBIJE

Oko 68.000 neimara u Srbiji danas će obeležiti Dan građevinara Srbije i ponoviti zahtev za bolje uslove rada i poštovanje njihovih prava.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i Industrije građevinskog materijala Srbije Duško Vuković je izjavio Tanjugu da građevinari proslavljaju svoj praznik sa prosečnom platom od 34.000 dinara mesečno, što je za oko 10.000 manje od republičkog proseka.

Prema njegovim rečima, ove godine uposlenost građevinara je manja za oko 20 odsto u odnosu na isti period lane.

Vuković je rekao da, prema poslednjim podacima, u Srbiji ima oko 68.000 građevinskih radnika.

"Vanredna je situacija, nema posla niti kapitalnih projekata za domaće građevinare", istakao je on dodajući da na to dosta utiče loš privredni ambijent.
Vuković je kazao da su građevinari i dalje ugroženi na radu i da veoma mali broj poslodavaca primenjuje propisane mere za zaštitu radnika. On je rekao da se godišnje izgradi manje od 10.000 stanova, što pre 10 do 15 godina pravilo mesečno.

Dan građevinara Srbije se obeležava u znak sećanja na trodnevni štrajk građevinskih radnika Srbije koji je okončan 8. avgusta 1940. godine, koji je usledio je posle neuspešnih pregovora sindikata i poslodavaca oko promene kolektivnog ugovora za građevinarstvo, a posebno u delu prilagođavanja iznosa nadnica porastu troškova života.

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije već godinama na razne načine obeležava 8. avgust i podseća na tadašnju borbu zidara, tesara, armirača, kamenorezaca, keramičara, ciglara, molera, farbara, drvodeljaca i dugih gradevinskih radnika predratne Srbije. Ukupan broj privrednih subjekata koji posluju u ovoj delatnosti je oko 11.000.

Nažalost, najveći broj povreda na radu je upravo u ovoj delatnosti i čini 50 odsto od ukupnog broja povreda na radu u Srbiji, što nameće obavezu da svako u svom delu posla učini sve što je potrebno da se dosledno primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu i poboljšaju uslovi rada u građevinarstvu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike danas će, povodom obeležavanja Dana građevinara, organizovati obilazak gradilišta mosta Zemun - Borča u Beogradu.

Gradilište će posetiti državni sekretar u Ministarstvu rada Dragi Vidojević, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt i direktor Inspektorata za rad Dragoljub Peurača.
Izvor: Tanjug


ODRŽAN ŠTRAJK UPOZORENJA

Oko 25.000 građevinskih radnika započelo je jednosatni štrajk upozorenja u preduzećima širom Srbije.

Nekoliko stotina njihovih predstavnika krenulo je danas u podne u protestnu šetnju od Trga Nikole Pašića do zgrade Vlade Srbije, u Beogradu. Štrajk upozorenja je organizovan pod nazivom "Za spas građevinarstva Srbije i dostojanstven život građevinskih radnika".

"Vladi će ponovo biti predati zahtevi građevinara, među kojima je najvažniji da se hitno održi sednica vlade u čijem bi radu učestvovali predstavnici sindikata i građevinara", kazao je predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, Duško Vuković.

On je istakao da je to neophodno kako bi što pre bile donete kratkoročne mere za sprečavanje daljeg propadanja građevinske industrije.

Vuković je najavio da će taj sindikat stupiti u generalni štrajk ako Vlada Srbije u narednih 30 dana ne donese hitne mere za pomoć toj industrijskoj grani.

"Štrajkovaćemo koliko god je potrebno i narednog puta biće veći odziv radnika", kazao je Vuković ispred zgrade Vlade Srbije prilikom urućenja sindikalnih zahteva predstavnicima vlade.

Vuković je kazao da radnici traže redovne zarade, bezbedne uslove rada, osmočasovno radno vreme i kako je dodao, dugo su bili strpljivi i ne mogu više da čekaju.

Govor Duška Vukovića na Trgu Nikole Pašića


IZLAGANJE PREDSEDNIKA VUKOVIĆA NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE

Građevinarstvo Republike Srbije je u stagnaciji i pogođeno je opštom recesijom. Prošlu 2012.godinu građevinarstvo je završilo padom od 25, 7 odsto i on je zabrinjavajući. Kada ovoj činjenici dodamo izuzetno veliki pad u proizvodnji cementa od 15 odsto, dolazimo do konačnog suda o smanjenju izvedenih građevinskih radova u 2012. godini i taj trend se nastavlja i u ovoj godini. Zaposlenost je pala na kritičnih 72000 formalno zaposlenih radnika u građevinarstvu, dok se povećava broj zaposlenih u sivoj zoni na preko 40 odsto, odnosno oko 30000 radnika radi „na crno“.

Od 19 rangiranih delatnosti po visini zarada, građevinarstvo je na 15. mestu. Zarada građevinskih radnika je niža za 10.000 dinara od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Brži razvoj srpske ekonomije i privrede je nezamisliv bez uređenog građevinskog ambijenta i jakog građevinskog sektora.

Građevinarstvo kao privredna delatnost je veoma važan sektor društva i države sa stanovišta ekonomije koji upošljava značajan broj stručne i kvalifikovane radne snage. Pored toga što angažuje znatne resurse u pogledu kapaciteta, materijala i energenata, građevinarstvo potražuje sredstva i od drugih sektora: metalske industrije, elektro industrije, drvne industrije, hemijske industrije i industrije plastičnih masa, tekstilne industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, telekomunikacija, informatike, i td.

Građevinarstvo sa druge strane svojim proizvodima predstavlja značajni činioc infrastrukturne, poslovne, komunikacione i funkcionalne komponente napred navedenih sektora i grana.

Ovo ukazuje da je za građevinarstvo veoma izražen faktor multiplikacije, odnosno da se aktivnost u građevinarstvu umnožava kroz povećanje aktivnosti drugih grana industrije što u sledećem koraku opet stvara dodatnu tražnju i za samo građevinarstvo.

Recesija u građevinskoj industriji pogađa i druge grane i sektore i izaziva smanjenje njihove aktivnosti. Oporavak privrede u 2012.g. je koncentrisan samo na tri delatnosti: naftnu, farmaceutsku i automobilsku industriju.

I ovom prilikom ističemo i predlažemo:

1. Izgradnju i poštovanje evropskih standarda i normi u građevinarstvu;

2. Veće mogućnosti domaćim preduzećima kada je u pitanju izvođenje radova po osnovu tendera i javnih nabavki; Takođe, dati podršku razvoju određenim sistemima (kompanijama) sa iskustvom i pozitivnom referencom u građevinarstvu, kako bi one u sledećoj fazi ubrzale razvoj malih i srednjih preduzeća u toj oblasti putem kooperacije ili indirektno stvarajući uslove za zaposlenost istih;

3. Da je zarada zaposlenih elemenat cene gradnje i trošak poslodavca; Da se isplaćuje sa svim pripadajućim porezima i doprinosima i da pokriva puno vreme provedeno na radu (redovno radno vreme i prekovremeni rad).

Odnose između poslodavca i zaposlenih regulisati kolektivnim ugovorom na nivou grane i u preduzećima;

Bezbednost i zaštita regulisati kolektivnim ugovorom, uz obavezno poštovanje mera za bezbedan i siguran rad;

4. Ponovo izvršiti licenciranje izvođača radova, projektanata, organa za nadzor.

5. Dogradnju zakona i propisa u oblasti građevinarstva, imovinsko-pravnih odnosa, prostornog planiranja, javnih preduzeća, zemljišne rente i zakupa zemljišta, poreski sistem i sistem doprinosa vezan za izgradnju i promet dobara u ovoj oblasti, kako bi isti bili u funkciji uređenih odnosa i dinamičnijeg privrednog razvoja, bez nepotrebnih administrativno-tehničkih barijera;

Poštovanje principa, da vlasniku zemljišta pripada cena za navedeno dobro, državi porez, organu koji uređuje odnose u datoj oblasti taksa, a javnom preduzeću koje oprema infrastrukturu stvarni troškovi; Vlasničke odnose regulisati na način da garantuju pravo uživanja, korišćenja, ubiranja plodova, prometa i druge atribute koji proizilaze iz prava vlasništva nad imovinom i da ne predstavljaju kočnicu ekonomskom razvoju u toj oblasti i Republike Srbije kao celine;

6. Blagovremeno plaćanje za izvršene radove, posebno kada se ti radovi izvršavaju za potrebe države.

Plaćanje PDV pre naplate građevinske situacije, za građevinska preduzeća predstavlja dodatni teret koji on često moraju da rešavaju kreditnim zaduženjem, što još više uvećava troškove;

Kroz propise i finansijske institucije, urediti finansiranje i kreditiranje u ovoj oblasti, koju karakteriše relativno duži ciklus reprodukcije;

Institucionalizovati posebne fondove i instrumente za individualnu stanogradnju primerenu platežnoj mogućnosti zaposlenih i građana, rokovima gradnje, otplate i porodičnim potrebama;

Fond za razvoj ili Razvojna banka kao ključni garanti u slučaju reprograma dugova, da kamatnu stopu prilagode realnim mogućnostima privrede, kao i da obezbede garancije za domaće firme kako bi ravnopravno učestvovale na tenderima u konkurenciji stranih kompanija na domaćem i inostranom tržištu;

7. Kada je u pitanju likvidnost privrede, posebnu pažnju posvetiti trouglu: plaćanje poreza (koje treba da je po naplaćenoj a ne fakturisanoj realizaciji), izmirenja dugova javnog sektora (koji treba da je u zakonskom roku) i kamatnih stopa (koje odobravaju banke za obrtna sredstva, koje mora da bude primereno dugim ciklusima proizvodnje);

PREDSEDNIK
Duško Vuković, s.r.


SAOPŠTENjE

ŠTRAJK GLAĐU RADNIKA PREDUZEĆA „RATKO MITROVIĆ-STANDARD“ DOO Nastavljaju gladovanje, životi u opasnosti!

Već osam dana spavamo u firmi, gladujemo i strahujemo da ćemo ostati bez posla, ali nećemo odustati od štrajka sve dok nam ne isplate naše zarade, pa onda ako baš hoće neka nam isplate i te otpremnine, mada mi nikako nismo za to da se firma gasi, već da radimo – kaže Simeona Minigo, jedna od 11 zaposlenih u beogradskom preduzeću „Ratko Mitrović“ – Standard, koji od 6. septembra štrajkuju glađu.
Zdravstveno stanje ovih radnika postaje zabrinjavajuće, ali oni kažu da ne mogu da odustanu od svojih zahteva, te da im je u očaju ostao još jedino štrajk glađu.
Danas su čelnici Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije obišli štrajkače u njihovim prostorijama u Dobanovcima i obećali da će «uraditi sve što mogu» kako bi im pomogli da reše probleme. Ovaj Sindikat pokušava da pomogne, pa u razgovoru sa najvećim dužnicima ovog preduzeća traži način isplate dugovanja, a time i potraživanja nezadovoljnih radnika. Štrajkači poručuju da neće prestati sa gladovanjem dok im se ne ispune zahtevi, koje ocenjuju kao minimalne. Oni takođe, poručuju da ima pokušaja u poslovodstvu da im prvo isplate otpremnine, pa tek onda zaostale plate, do kojih bi eventualno mogli da dođu sudskim putem. Međutim, štrajkači upozoravaju da je takav redosled isplata nezakonit i da oni neće na to pristati.
O nevoljama ovih radnika, Sindikat građevinarstva i IGM Srbije je obavestio i međunarodnu sindikalnu javnost, a pre svih Svetsku internacionalu za građevinarstvo i drvo. ( BWI http://www.bwint.org/default.asp?Index=4327&Language=EN ).
Ogorčeni zbog neisplaćenih zarada – deo aprilske, majska, junska, julska i avgustovska, kao i otpremnine i jubilarne nagrade, radnici su 5. septembra odlučili da radikalizuju štrajk i počnu gladovanje.
PREDSEDNIK SINDIKATA
Duško Vuković


SAOPŠTENjE

DRUGI DAN ŠTRAJKA GLAĐU RADNIKA PREDUZEĆA „RATKO MITROVIĆ-STANDARD“ DOO

I pored isplate minimalne zarade za april 2012. godine, zaposleni su nastavili štrajk glađu do ispunjenja zahteva.
U štrajku glađu učestvuju svi zaposleni (40 zaposlenih), među kojima je većina žena. U noći između 6. i 7. septembra pozlilo je radnici Mingo Senki, koja je kolima Hitne pomoći prevezena u KBC „Bežanijska kosa“ gde joj je ukazana prva pomoć. Nakon primanja infuzije, radnica se u prepodnevnim časovima ponovo pridružila štrajkačima.
V.d. direktora Mirko Ilić, usmenim putem poziva radnike da prekinu štrajk jer će im kao radnicima koji su višak, biti isplaćene otpremnine, zaboravljajući da je prvi štrajkački zahtev isplata zarada, a ne otpremnina zbog viška. Prilikom isplate minimalne zarade, zaposlenima nije obračunata ni preneta sindikalna članarina. Ovi postupci poslodavca dodatno su iziritirali radnike koji su još odlučniji da istraju u štrajku.
PREDSEDNIK SINDIKATA.
Duško Vuković


SAOPŠTENjE

NASTAVLjA SE ŠTRAJK GLAĐU RADNIKA U PREDUZEĆU

„RATKO MITROVIĆ-STANDARD“ DOO

Na vest da će radnici preduzeća „Ratko Mitrović-Standard“, 6. septembra 2012. godine stupiti u štrajk glađu, solidarnost i podršku uputili su bivši radnici preduzeća „Ratko Mitrović-Mehanizacija“ i „Ratko Mitrović-Bulevar“ iz Beograda, koji su ostali bez radnih mesta.
Među njima ima radnika kojima se duguju zarade, otpremnine i druga novčana davanja. Štrajkačima su se danas pridružili i penzioneri, bivši radnici „Standarda“ kojima se duguju otpremnine, odlučni da podrže svoje kolege u ostvarivanju štrajkačkih zahteva.
Posle donošenja odluke o početku štrajka glađu, svim radnicima „Standarda“ je 5. septembra isplaćena minimalna zarada za april 2012. godine i upućen poziv da prekinu štrajk glađu i pristupe pregovorima.
Radnici su ostali pri odluci da nastave štrajk glađu, a ukoliko poslodavac ponudi nova rešenja za ispunjenje zahteva, oni će pregovarati.
Stručnu pomoć i pomoć u pregovorima štrajkačima pružaju Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije i Gradski odbor građevinara Beograda, čiji predstavnici će 7. septembra posetiti štrajkače.
PREDSEDNIK SINDIKATA
Duško Vuković


SAOPŠTENjE

POVODOM ŠTRAJKA GLAĐU ZAPOSLENIH U PREDUZEĆU

„RATKO MITROVIĆ-STANDARD“ DOO

Zaposleni u preduzeću „Ratko Mitrović-Standard“ d.o.o. Dobanovci, ul. Slovačka 90, nisu primili zarade za period od 15. marta 2012. godine do danas. Takođe im nisu isplaćene otremnine zbog odlaska u penziju i jubilarne nagrade u skladu sa Kolektivnim ugovorom. Dugovanja po osnovu neisplaćenih zarada iznose 5.406.206,00 dinara, po osnovu otpremnina 1.029.088,00 dinara i po osnovu jubilarnih nagrada 187.921,00 dinara.
Zaposleni nisu u mogućnosti da sebi i svojoj deci obezbede elementarne uslove za život. Nemaština u periodu pripreme dece za školu, pripreme zimnice i svakodnevnih poskupljenja, veoma se teško podnosi. U međuvremenu je najavljeno otkazivanje ugovora o radu po osnovu viška, ali bez isplate zaostalih zarada što je uznemirilo zaposlene jer je od njih zahtevano da se pisanim putem obavežu da neće tužiti preduzeće u slučaju otkaza ugovora o radu.
Radnici su posebno uznemireni činjenicom da su za v.d. direktora dobili lice koje je u okviru sistema „Ratko Mitrović“ u ranijem periodu sprovodilo postupak stečaja, uskraćujući zaposlenima zarade za duži period. Tako je zaposlenima u preduzeću „Ratko Mitrović-Mehanizacija uskraćeno 11 zarada.
Zaposleni su 27.07.2012. godine doneli odluku o stupanju u štrajk ali do danas nije ispunjen ni jedan zahtev. Dobijali su samo prazna obećanja. Stoga su danas, 5. septembra, doneli odluku o stupanju u štrajk glađu od 6.septembra, u krugu smeštaja „Ratko Mitrović-Standard“, Slovačka 90, Dobanovci.
Na štrajk glađu su se odlučili jer nisu uspeli da na zakonom predviđen način ostvare svoja prava na zarade. Kako je kašnjenje u isplati zarada nastalo zbog neizmirivanja obaveza od strane MBA Miljković d.o.o., „Ratko Mitrović-Niskogradnja“ d.o.o. i „Magistrala“ a.d. prema preduzeću „Ratko Mitrović-Standard“, koje trenutno iznose 14.857.025,00 dinara, zaposleni u preduzeću „Ratko Mitrović-Standard“, štrajkom od 27.07. i štrajkom glađu od 06.09. dižu glas protiv vlasnika i poslovodnih timova kompanija „Ratko Mitrović-Niskogradnja“ d.o.o. i „Magistrala“ a.d. koji se bogate na njihov račun, kršeći osnovna Ustavom i zakonom garantovana prava radnika. Na ovaj način traže postupanje i podršku nadležnih državnih organa (tužilaštva, poreske uprave, Ministarstva rada), jer već duže vreme u Srbiji državni organi tolerišu ovakvo ponašanje poslodavaca.
PREDSEDNIK SINDIKATA
Duško Vuković


 GOVOR PREDSEDNIKA VUKOVIĆA POVODOM DANA GRAĐEVINARA

Osmomesečni neuspešni pregovori sindikata i poslodavaca oko promene Kolektivnog ugovora, prilagođavanja iznosa nadnica porastu troškova života, kraćeg radnog vremena i boljih uslova rada na gradilištima, bili su uzrok trodnevnog štrajka građevinskih radnika koji je započeo 4. avgusta 1940. godine. Prihvatanje zahteva sindikata ostalo je u senci tragičnih dešavanja i represije nad građevinskim radnicima u mnogim gradovima u Srbiji. Politička, komorska i sindikalna rukovodstva tadašnje Srbije zajednički su odredila da 8. avgust bude Dan građevinara Srbije.
Od tada, već decenijama, Samostalni sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije obeležava ovaj dan, ne zaboravlja nastradale građevinske radnike i neguje tradiciju okupljanja najvažnijih predstavnika državnih, privrednih i sindikalnih institucija i organizacija.
Čestitam svim građevinskim radnicima i svima prisutnima Dan građevinara Srbije i hvala vam što ste se odazvali našem pozivu.
Građevinarstvo Srbije je u prethodne 72 godine dosezalo vrhunske domete u projektovanju, izvođenju raznorodnih građevinskih radova i prozvodnji kvalitetnog građevinskog materijala. U proteklih sedam decenija građevinari Srbije su prisutni na svim kontinentima i iza sebe su ostavili dela koja ulaze u red svetskih građevinskih i arhitektonskih poduhvata.
Građevinarstvo Srbije je doživljavalo i padove, a prethodnih dvadeset godina obeležava najduži period stagnacije i nazadovanja građevinarstva.
Građevinari su danas bez posla, i na domaćem i na inostranom tržištu. A kad su bez posla onda su svakako i bez para. Mnogi građevinski radnici žive na pragu ili ispod praga siromaštva, sa primanjima koja su na nivou minimalne zarade pa i niže od nje. Na hiljade radnika mesecima pa i godinama ne prima ni dinar zarade.
Prosečna neto zarada radnika u građevinarstvu je inače 35000 dinara, a onih koji rade u visokogradnji je 29.500. Već decenijama građevinskim radnicima je zarada za 15 do 20 odsto niža od prosečne zarade u Srbiji. Ovim zaradama oni jedva da podmiruju minimalnu potrošačku korpu. Nivo materijalnog položaja zaposlenih u našoj delatnosti je ključni element kojim oni vrednuju rad Vlade i svih drugih institucija i organizacija koje su nadležne za poziciju građevinarstva Srbije i mnoge od tih institucija ne mogu dobiti prelaznu ocenu.
Razloge tih nepovoljnih ocena ne smemo više opravdavati svetskom ekonomskom i finansijskom krizom koja je najviše pogodila građevinarstvo na globalnom nivou i čiji negativni pokazatelji nisu zaobišli ni Srbiju. Dramatičan pad učešća građevinarstva u BDP-u sa nekadašnjih 10% na 2%, nedostatak investicija, nelikvidnost i nemogućnost naplate potraživanja, neki su od pokazatelja privrednog ambijenta u kome posluju građevinska preduzeća.
Pozitivno je što je sadašanja vladajuća politička elita u koncipiranju Zakona o ministarstvima posle nekoliko godina ponovo ustanovila Ministarstvo građevine i urbanizma. Smatramo da je svet politike uvažio argumentovane zahteve privrednika i sindikata koji su duži period s pravom tražili da građevinarstvo kao motor privrednog preporoda i zapošljavanja ima svoje Ministarstvo koje će se konačno baviti problemima srpskog građevinarstva i preduzimati mere za njegov oporavak i razvoj.
Bio je to zahtev našeg Sindikata i on je ispunjen. Očekujemo, takođe, da se ispune i ostali naši zahtevi a to je pre svega da se donesu kratkoročne i dugoročne mere kojima bi se uposlila domaća građevinska preduzeća, kao i da ubuduće na svim strateškim državnim projektima ona imaju partnerski, a ne podizvođački odnos sa inostranim kompanijama. Mora se prekinuti praksa propisivanja tenderskih uslova koji nanose štetu pa i onemogućavaju domaća građevinska preduzeća da na njima učestvuju, a uslovi favorizuju strane kompanije. Ne možemo kao radnici i građani nemo da posmatramo kako domaća građevinska preduzeća plaćaju porez na dodatu vrednost a da im državna preduzeća, lokalne samouprave pa i sama država duguju po nekoliko meseci za izvedene radove. Cenu takvog odnosa previsoko smo platili – nestala su nam preduzeća i nestali su nam legalno zaposleni. Radnici se najčešće pojavljuju kao radnici na crno, a preduzeća guramo u sivu zonu i uvodimo nelojalnu konkurenciju.
Za sve građevinske radnike ali i društveno odgovorne poslodavce u Srbiji je najvažnije da se primenjuje Poseban kolektivni ugovor koji ima prošireno dejstvo do aprila 2014.godine. On garantuje isplatu osnovnih zarada u šest nivoa kao i druga primanja i naknade zarada, čime su svi radnici i poslodavci u sektoru građevinarstva dovedeni u približno iste uslove egzistencije i privređivanja. Jedino doslednim poštovanjem i efikasnom primenom Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo stvaramo stabilne uslove za obezbeđivanje rasta građevinske proizvodnje, povećanje zaposlenosti, suzbijanje nelojalne konkurencije, sprečavanje socijalnog dampinga, redovnu isplatu zarada, poreza, doprinosa od čega će celo društvo i država imati koristi.
Očekujemo od Vlade i Ministarstva da objedini građevinsku operativu Srbije i u nastupu na inostranim tržištima, pogotovo onim koja tradicionalno cene naše građevinarstvo, a pri tom već imaju razvojne planove koji se mere stotina milijardi evra. Ne smemo se zadovoljiti sa 150 miliona evra koliko je naše građevinarstvo ostvarilo prošle godine u inostranstvu. Država Srbija dobila je samo od privatizacije nekoliko stotina građevinskih preduzeća, po našoj proceni, preko pola milijarde evra. Tu vrednost, za razliku od drugih, stvorila su sama građevinska preduzeća i njihovi radnici, izvodeći radove u zemlji i inostranstvu. Decenijama unazad taj minuli rad im se ne priznaje u meri u kojoj to oni zaslužuju. Ne samo što im se ne priznaje već se i malo činilo da se stvore pretpostavke da se građevinarstvo, koje je nekada donosilo preko milijardu dolara od izvedenih radova u inostranstvu, osposobi da bude osnov privrednog i ekonomskog razvoja našeg društva.
Kao najveći Sindikat u građevinarstvu, konstruktivno ćemo kao i do sada učestvovati u svim aktivnostima na poboljšanju statusa naše grane, ali zabrinuti zbog niskog standarda naših članova i radnika u građevinarstvu tražićemo da država mnogo efikasnije, brže i racionalnije donosi mere koje za cilj imaju opšti interes.
Predsednik Sindikata,
Duško Vuković, s.r.


POSAO ZA 100.000 GRAĐEVINARA

Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić poručio je da je spas za građevinarstvo u formiranju razvojne banke i rekao da posla ima bar za 100.000 građevinara.
Ilić je povodom Dana građevinara najavio pomoć države i naveo da bi 100.000 ljudi moglo da se zaposli samo u okviru podizanja energetske efikasnosti objekata.
Neimari su upozorili da su u velikim dugovima i da je u poslednje dve godine smanjen broj firmi za oko 3.000, a da je u istom periodu smanjen broj legalno zaposlenih sa 120.000 na 70.000.
Predstavnici Sindikata građevinara koji je deo Saveza samostalnih sindikata Srbije naveli su i da su u inostranstvu naši građevinari prošle godine ostvarili prihode od 150 miliona evra.
Ilić je dodao da Srbija ima dosta ponuda iz inostranstva i da bismo mogli da realizujemo projekte vredne milijardu evra, kao i da će država pomoći građevinarima da dobiju reference za velike poslove.
Obećano je da će u budžetu za iduću godinu biti predviđena sredstva za vraćanje dugova države domaćim građevinskim firmama, a Ilić je rekao i da bi razvojna banka mogla da bude Poštanska štedionica, koja je u sastavu države i koju bi trebalo preimenovati i dati joj odgovarajuće nadležnost.
Ilić je pozvao građevinare da sami predlože kadrovsku listu najstručnijih ljudi za čelne pozicije u velikim građevinskim preduzećima i direktora za Republičke građevinske direkcije, kako ta preduzeća ne bi vodili partijski ljudi.
Ministar je kazao da će se izgradnja stanova uz pomoć države, koja je započeta u Beogradu, nastaviti u Nišu, Kragujevcu i drugim većim gradovima u Srbiji, kako i da ovih dana početi projekat izgradnje stanova za socijano stanovanje.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ukazao je na veliki broj povreda i smrtnih slučajeva zaposlenih u građevinarstvu i zatražio uvođenje visokih kazni za firme koje ne poštuju mere zaštite na radu.
Izvor: Tanjug


DAN GRAĐEVINARA SRBIJE

Oko 70.000 srpskih neimara danas će obeležiti Dan građevinara Srbije, uz zahtev za poštovanje njihovih prava, poboljšanja uslova rada i standarda.
Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije tim povodom će održati svečanu sednicu Predsedništva republičkog odbora, kojoj će prisustvovati i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić.
Predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i socijalni partneri će obići gradilište stambeno poslovnog kompleksa "Stepa Stepanović" u Beogradu na Voždovcu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 31. marta ove godine broj zaposlenih u građevinarstvu je bio 70.531, dok je prosečna zarada za jun iznosila 36.780 dinara. Ukupan broj privrednih subjekata koji posluju u ovoj delatnosti je 11.907.
Nažalost, najveći broj povreda na radu je upravo u ovoj delatnosti i čini 50 odsto od ukupnog broja povreda na radu u Srbiji, što nameće obavezu da svako u svom delu posla učini sve što je potrebno da se dosledno primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu i poboljšaju uslovi rada u građevinarstvu.
U Srbiji će nizom manifestacija biti obeležen Dan građevinara Srbije u znak sećanja na trodnevni štrajk građevinskih radnika Srbije koji je okončan 8. avgusta 1940. Štrajk je usledio posle neuspešnih pregovora sindikata i poslodavaca oko promene kolektivnog ugovora za građevinarstvo, a posebno u delu prilagođavanja iznosa nadnica porastu troškova života.
Prihvatanje zahteva građevinskih radnika i promena kolektivnog ugovora, ipak su ostali u senci represije nad građevinskim radnicima i Valjevu, Beogradu, Zemunu i drugim krajevima Srbije.
Sindikat je u ime gradevinskih radnika tražio minimum pravde, reda, poštovanja, poboljšanja uslova rada i standarda.Nasilje tokom štrajka te završetak pregovora oko tarifnog sistema rezultirali su i dogovorom sindikata, udruženja poslodavaca i države da 8. avgust bude obeležavan kao Dan građevinara Srbije.
Sindikat radnika gradevinarstva i industrije gradevinskog materijala Srbije već godinama na razne načine obeležava 8. avgust i podseća na tadašnju borbu zidara, tesara, armirača, kamenorezaca, keramičara, ciglara, molera, farbara, drvodeljaca i dugih gradevinskih radnika predratne Srbije.


DA LI SE TAKO I U ITALIJI PONAŠAJU?

Predsednik Republike Srbije
Slavica Đukić Dejanović
Predsednik Vlade Republike Srbije
Mirko Cvetković
Ambasada Republike Italije
Ambasador, Armando Varricchio
Ministarstvo rada i socijalne politike
Ministar, Rasim Ljajić
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
Ministar, Nebojša Ćirić
Poštovani,
U ime radnika ciglane FGM „Trudbenik“ iz Uba, čiji je većinski vlasnik italijanska kompanija FANTINI SCIANATICO, želim da Vas obavestim da menadžment, ili takozvani menadžment tog preduzeća, na necivilizovan, skoro brutalan način krši radnička i sindikalna prava zaposlenih u Ubu. Od 15. jula prošle godine većina radnika FGM „Trudbenik“ iz Uba je upućena na plaćeno odsustvo, a njih tridesetak je bilo radno angažovano na tzv. remontu do 20. oktobra prošle godine, kad se i oni upućuju na plaćeno odsustvo i do današnjeg dana NIJE IM ISPLAĆENA ZARADA NITI NAKNADA ZARADE.
Zaposleni su pokrenuli sporove za ostvarivanje prava: na zaradu iz dobiti u 2008. godini, na regres u 2009. godini, na neisplaćene zarade i naknade zarada u 2011. i 2012. godini. Međutim, poslodavac kao uslov za isplatu utuženih neisplaćenih zarada, naknada zarada i drugih primanja, zahteva od zaposlenih sporazumni raskid ugovora o radu, povlačenje tužbi i plaćanje troškova kod suda i pravnih zastupnika. Iako su oštećeni, jedan broj radnika je bio prinuđen na prihvatanje ove ponude.
U poslednjih mesec dana radnici su na takozvanoj i samo menadžmentu poznatoj radnoj obavezi od 10 do 18 časova, bez ikakvog radnog angažmana, jer su im usmeno saopštili da ciglana neće raditi ni ove godine, ali u cilju šikaniranja radnika i odstranjivanja iz preduzeća bez isplata zaostalih zarada i naknada.
Poštovani,
Molim Vas da u okviru svojih nadležnosti preduzmete aktivnosti na sprečavanju daljeg samovlašća menadžmenta preduzeća i na taj način ih obavežete da se ponašaju u skladu sa zakonima Republike Srbije i standardima civilizovanog i društveno prihvatljivog poslovanja.
Vaše hitno reagovanje uveren sam, doprineće iznalaženju rešenja koje će za radnike imati pozitivan ishod, a oni su istrajni u nameri da svoje zahteve i nezadovoljstvo iznesu u javnost Srbije, kao i organizovanjem protestnih aktivnosti ispred Vlade Republike Srbije, ambasade Italije i upravne zgrade FANTINI SCIANATICO u Beogradu.
PREDSEDNIK
SINDIKATA RADNIKA
GRAĐEVINARSTVA I IGM SRBIJE
Duško Vuković


SAOPŠTENJE

Radnicima građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović“ Kragujevac više meseci je uskraćeno pravo na zaradu i obavezno socijalno osiguranje.

Dana 19.03.2012. godine, otvaranjem stečaja, uskraćeno im je pravo na rad i izgubili su svoja radna mesta.

Njihova upozorenja državnim organima i pre otvaranja stečaja, da se vlasnik preduzeća ponaša nezakonito i bogati na njihov račun, te da će ih na kraju namerno ostaviti bez njihovih zarada, doprinosa i radnih mesta, nisu dala rezultate. Državni organi Grada Kragujevca i Republike su ćutali. Štrajk glađu je jedini način da se podigne glas protiv ovakvog ponašanja države koja vlasnicima preduzeća toleriše kršenje Ustava, Zakona o radu i Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Stoga radnici preduzeća „Ratko Mitrović“ Kragujevac i Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije zahtevaju da se konačno u Srbiji pokaže volja i zaustavi bahato i nezakonito ponašanje pojedinaca koji krše radnička prava.

Zahtevaju da se prema odgovornim licima u preduzeću „Ratko Mitrović“ Kragujevac preduzmu mere zbog krivičnog dela iz čl. 163. Krivičnog zakonika Republike Srbije i zahtevaju da im se isplate novčana sredstva na ime njihovih neisplaćenih zarada, kako njihove porodice ne bi gladovale.

PREDSEDNIK SINDIKATA

Duško Vuković


APEL LIDERIMA NAJVEĆIH SRPSKIH PARTIJA

Predsednik Vuković je 12. aprila zatražio od predsednika DS Borisa Tadića, predsednika SNS Tomislava Nikoća, predsednika SPS Ivice Dačića, SDP Rasima Ljajića, URS Mlađana Dinkića i predsedniku SSSS Ljubisava Orbovića da pomognu radnicima "Ratka Mitrovića":

"Molim Vas da pomognete da radnici građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović“ iz Kragujevca dočekaju Uskrs u svojim kućama, a ne štrajkujući glađu u prostorijama preduzeća zbog nezakonitog ponašanja vlasnika preduzeća Pantić Dragoljuba.

U ime radnika koji su svoje plate zaradili na gradilištu i njihovih porodica, uveren sam da ćete pomoći da se nezakonito i neodgovorno ponašanje svih pojedinaca i institucija najhitnije sankcioniše", napisao je Duško Vuković.


POTPISAN NOVI PKU ZA GRAĐEVINARSTVO I IGM

Pregovarački timovi reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije usaglasili su tekst novog Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije koji je danas potpisan u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije. Ugovor su potpisali predsednik Unije poslodavaca Srbije za granu građevinarstva, Zoran Mišeljić, predsednik Granskog sindikata građevine, građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede „Nezavisnost“, Saša Simić i predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, Duško Vuković. Vuković je rekao da su socijalni partneri ispunili svoju obavezu i postigli konsenzus koji će omogućiti da radnici lakše podnesu teret velike krize. Potpisivanjem ovog ugovora, koji bi trebalo da važi dve godine, jeste maksimum koji smo u ovom trenutku mogli da postignemo, a sada se moramo  izboriti da on bude primenjen i u praksi, kazao je Vuković, izrazivši uverenje da će ministar rada uskoro potpisati i prošireno dejstvo tog ugovora. Ukazavši da se građevinska industrija nalazi u veoma teškoj situaciji,  Mišeljić je rekao da je prošle godine, od 7.626 privrednih subjekata, njih 3.026 poslovalo sa gubitkom, dok je prosečna zarada zaposlenih bila ispod republičkog proseka i iznosila je 32.971 dinar. Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je izrazio uverenje da će ugovor zaživeti i da će se poštovati u praksi, u čemu će veliku korektivnu ulogu upravo imati sindikat.  „Treba stvoriti ambijent koji će omogućiti da se ovakvi ugovori poštuju. U suprotnom, neće nam pomoći ni jedan kolektivni ugovor. Mora se voditi borba za više posla i nova radna mesta, a onda će se poslodavci i radnici lakše dogovoriti oko podele dobiti“, naglasio je Orbović. Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak je izrazio sumnju u poštovanje ugovora jer, kako je ocenio, država ne sankcioniše one koji ne poštuju ono što je potpisano u njima. „Ni u jednoj delatnosti nema manje dostojanstva kao što je to u građevinarstvu. Nisam siguran da će ovaj ugovor imati budućnost, jer se kod nas najviše štedi na ljudima. Građevinarstvo bi u svakoj državi trebalo da ima prioritet“, rekao je Čanak.


PREDSEDNIK VUKOVIĆ OBIŠAO HOLCIM

Predsednik Sindikata radika građevinarstva i IGM Srbije, Duško Vuković, posetio je 20. januara 2012. godine „Holcimovu“ fabriku betona u Krnjači (Beograd) i gradilište preduzeća „Grading“ na projektu „Stepa Stepanović“ na Banjici. Tokom posete, predsednik Sindikata se uverio u primenu visokih standarda bezbednosti na radu u kompaniji „Holcim“, o čemu govori i podatak da više od pet godina od otvaranja „Betonjerke“ nije bilo povreda na radu, kao i skoro dve godine bez povreda na radu u fabrici cementa u Popovcu. Sa predsednikom Sindikata, u poseti fabrici bili su i Miloš Mirić, direktor za ljudske resurse kompanije „Holcim“ i Zoran Vasić, poverenik Sindikalne organizacije „Holcim“ Srbija.


SAOPŠTENJE POVODOM TRAGEDIJE U ZEMUNU

Život, kao neprikosnoveno blago i najveću vrednost, još jednom je potisnula neodgovornost i nezajažljiva “glad” za profitom i sticanjem materijalnih vrednosti novokomponovane plejade građevinskih preduzetnika koji se prema životima građevinskih radnika odnose kao prema potrošnoj robi.

Četvorica građevinskih radnika juče su u Zemunu izgubila živote, a jedan je teško povređen jer se nisu striktno primenjivale mere bezbednosti na radu u građevinarstvu.

 Zahtevamo da se javnosti Srbije što hitnije obrate predstavnici investitora, projektanata, lokalne samouprave, građevinske inspekcije, inspekcije rada, strukovnih poslodavačkih organizacija i svih institucija koje su odobrile početak radova na sanaciji klizišta u Zemunu i koje su bile dužne da vrše nadzor za bezbedno i sigurno izvođenje radova.

Zahtevamo od inspekcijskih i pravosudnih organa da hitno utvrde propuste i odgovornost pojedinaca i institucija koji su doveli do ove tragedije.

Zahtevamo da se kazne pojedinci i institucije.

Zahtevamo da predstavnici Sindikata iz oblasti građevinarstva odmah budu deo stalnog inspekcijskog nadzora na gradilištima Srbije.

Zahtevamo da se zatvore sva gradilišta koja nisu prijavljena i na kojima nisu preduzete sve mere za bezbedan i siguran rad građevinskih radnika.

Zahtevamo da svim poslodavcima koji ne poštuju zakone ove zemlje ni druga obavezujuća akta iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i žele da na leđima i znoju građevinskih radnika brzo dođu do kapitala i bogatstva, bazena, jahti, vlasništva sportskih klubova i drugih simbola „bogate“ elite, budu oduzete licence i zabrani im se rad u građevinarstvu.

Zahtevamo od Vlade Republike Srbije i Skupštine grada Beograda da povodom ovog tragičnog događaja proglasi Dan žalosti.

PREDSEDNIK SGIGM

Duško Vuković


PODSTICAJ POZITIVNIM MERAMA

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Članovi Republičkog odbora Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije su na sednici održanoj 28.09.2011. godine analizirali aktuelno stanje u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala Srbije i merama koje Sindikat treba da preduzme za prevazilaženje višegodišnje stagnacije građevinske industrije.

Ocenjeno je, pre svega, da građevinski radnici u Srbiji i pored mera Vlade Republike Srbije, donošenja Zakona o podsticanju građevinske industrije u junu prošle godine i produženog dejstva Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala iz marta ove godine, žive u veoma teškim i nesigurnim uslovima, svakodnevno ostaju bez posla, bez redovne isplate zarada, bez redovne uplate doprinosa, a mnogi bez ikakvih primanja i po više meseci. Na desetine hiljada zaposlenih je dovedeno u stanje egzistencijalne nesigurnosti i beznađa, bez dostojanstva i prava na rad.

U tom cilju Republički odbor Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbje inicira nastavak postojećih pozitivnih mera za pomoć zaposlenima u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala u Srbiji , ali i prekid određenih mera koje su se negativno odrazile na sektor građevinarstva.

Istovremeno, smatramo da treba pripremati aktivnosti i mere koje će sektoru građevinarstva poboljšati poziciju, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

Stoga ćemo uputiti sledeće zahteve Vladi Republike Srbije:

 1. Da produži rok važenja Zakona o podsticanju građevinske industrije Srbije i za 2012. godinu;

2. Da poveća iznos poreskih olakšica na zarade, smanji doprinose i uvede druge stimulativne mere za građevinska preduzeća (npr: oslobađanje preduzeća i zaposlenih svih poreza po osnovu rada u inostranstvu i ulaganja u bezbednost i zdravlje na radu);

3. Da preduzme hitne mere za smanjenje rada na crno i organizuje efikasan inspekcijski nadzor;

4. Da kroz izmene Zakona o javnim nabavkama, omogući domaćim građevinskim preduzećima da budu izvođači na projektima koje kreditiraju strane banke i fondovi i na taj način obezbedi punu uposlenost naših građevinskih preduzeća i dostojanstvo našim radnicima i spreči odlivanje sredstava u inostranstvo. Uslovljavanje stranih banaka i fondova ko će dobiti poslove je neosnovano jer nisu u pitanju bespovratna sredstva već krediti koje Srbija, odnosno njeni građani moraju da vraćaju;

5. Da pomogne stvaranju uslova za intenzivniji nastup naših preduzeća u inostranstvu (tržište Severne Afrike i Srednjeg Istoka), osnivanjem specijalizovane banke za brzo i lako obezbeđivanje bankarskih garancija;

6. Da obezbedi povoljnije uslove kreditiranja građana za kupovinu stanova, kao i da donese zakonska i podzakonska akta uz pomoć kojih će građanima omogućiti kupovinu stanova na lizing;

7. Da hitno u razgovoru sa Narodnom bankom Srbije analizira odluku NBS o povećanju depozita građana za dobijanje stambenih kredita i procenat učešća vrati na pređašnje stanje, odn. 10%;

8. Da omogući građevinskim preduzećima plaćanje PDV-a po naplati izvedenih radova ,a ne po fakturisanju;

9. Da se formira Ministarstvo građevinarstva;

10. Da stimuliše obrazovanje za građevinska zanimanja.

PREDSEDNIK

Duško Vuković, s.r


 OBELEŽEN DAN GRAĐEVINARA

Povodom Dana građevinara Srbije, održana je proširena, svečana sednica Predsedništva. Pored članova Predsedništva i dobitnika Osmoavgustovske nagrade, sednici su prisustvovali: Ljubisav Orbović - predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vera Božić Trefalt - direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike, Cyrill Rogger – predstanik Švajcarske organizacije za pomoć svetu rada (SLA), Jelena Mijović – Nacionalni koordinator SLA u Srbiji i Bert van der Spek ispred Sindikata građevinarstva Holandije.

8. avgust je Dan građevinara Srbije.  Ove godine navršiće se 71 godina od kada je u Beogradu, avgusta 1940. godine okončan veliki štrajk građevinskih radnika Srbije.

Sindikat je u ime građevinskih radnika tražio minimum pravde, reda, poštovanja, poboljšanja uslova rada i standarda. Nije to bio ni prvi ni poslednji pokušaj u tim godinama i u tom vremenu za unapređenje njihovih prava.  Tragična dešavanja tokom štrajka, završetak pregovora oko tarifnog sistema rezultirao je  i dogovorom sindikata, udruženja poslodavaca i države da se 8. avgust opredeli kao Dan građevinara Srbije.

Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije već godinama  na razne načine obeležava 8. avgust i podseća na  tadašnju borbu zidara, tesara, armirača, kamenorezaca, keramičara, ciglara, molera, farbara, drvodeljaca i dugih građevinskih radnika predratne Srbije.

Uspešno smo tokom proteklih sedam decenija odbranili pokušaje da se taj datum izbriše i zameni nekim drugim, jer smatramo da je obaveza svih generacija, svakako i budućih, da se  podsete i nastave putem tih vrednih majstora, neimara, njihovih ideja, borbe i dela čija je vrednost trajna. Neki objekti koje su podigli baš ti majstori, krase i krasiće dugo pojedine gradove Srbije i Srbiju u celini.

*

Za građevinske radnike u Srbiji danas je  najvažnije da je zaključen granski Kolektivni ugovor koji od 12. marta 2011. godine ima prošireno dejstvo na sve poslodavce i radnike u Srbiji. Kolektivni ugovor građevinskim radnicima na osnovu stručnosti, složenosti posla, odgovornosti i uslova rada garantuje minimalnu cenu radne snage, visinu regresa, visinu toplog obroka i terenskog dodatka. Na taj način su i poslodavci  dovedeni u približno iste uslove privređivanja, odnosno svi imaju iste obaveze prema radnicima. Naime, a to i jeste bila svrha potpisivanja i primene granskog kolektivnog ugovora da kroz postavljanje pravila koji će važiti za sve, suzbijemo nelojalnu konkurenciju i smanjimo socijalni damping.

Na žalost,  desetine hiljada građevinskih radnika danas u Srbiji radi na crno i osim što imaju ličnu štetu jer nisu prijavljeni na obavezno socijalno i penziono osiguranje i nemaju ugovore o radu koji im garantuje određenu zaradu, bezbednost i druge zakonima propisane prinadležnosti, znači i veliki gubitak za državu i društvo jer se gube milionski iznosi zbog neplaćanja poreza i od  strane poslodavaca i zaposlenih i zbog tolerisanja nelojalne konkurencije na građevinskom tržištu.

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije zbog toga će i dalje izričito insistirati da se striktno primenjuje granski Kolektivni ugovor kao i da nadležni inspekcijski organi suzbijaju rad na crno, kao i da se u slučajevima povreda na radu utvrđuje materijalna i krivična odgovornost poslodavca, kako stradanje radnika ne bi ostalo nekažnjeno.

*

Osmoavgustovsku nagradu, Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije dodeljuje od 2005. godine povodom Dana građevinara pojedincima, sindikalnim organizacijama i privrednim društvima, ustanovama i udruženjima za ostvarene rezultate u raznim oblastima. Pre svega, za zaključivanje i primenu kolektivnog ugovora,  u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, unapređenju i afirmaciji rada Sindikata radnika građevinarstva i poboljšanju osposobljavanja, informisanja i edukacije članova Sindikata. Ove godine, Osmoavgustovsku nagradu Sindikata radnika građevinarstva dobili su:

 

1. Švajcarska organizacija za pomoć svetu rada – SLA

2. „Ratko Mitrović-Dedinje“ doo – Beograd

3. „Energomontaža“ ad – Beograd

4. „Lafarž BFC“ – Beočin

5.„Holcim Srbija“ – Novi Popovac

6. „Termika“ ad – Beograd

7. „IGM  Megalit-Šumnik“ ad – Raška

8. „Ivan Milutinović-PIM“ ad u restrukturiranju – Beograd

9. Milovan Gajić – poverenik Sindikalne organizacije „Titan cementara“ – Kosjerić

10. Zoran Mišeljić – predsednik  Unije poslodavaca u delatnosti građevinarstva i industrije građevinskog materijala


NEPOSREDNA PRIMENA GRANSKOG KOLEKTIVNOG UGOVORA

Ukoliko su kod poslodavca Kolektivnim ugovorom ili Pravilnikom o radu utvrđena manja prava ili nepovoljniji uslovi rada, od prava i uslova utvrđenih Granskim kolektivnim ugovorom, zaposleni imaju pravo, a poslodavac je dužan da im isplati zarade, naknade zarada i druga primanja u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije, počev od njegove primene od 12.03.2011. godine.

Primanja zaposlenih prema najnižim koeficijentima iz Posebnog kolektivnog ugovora za poslove koje obavljaju, za jun 2011. godine, sa osnovnom zaradom za najjednostavniji rad (cenom rada) u visini od 102,00 dinara po radnom času, data su u sledećim TABELAMA.

Ukoliko poslodavac ne isplati zarade, naknade zarada i druga primanja u ovim iznosima po osnovu neposredne primene Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i IGM Srbije, zaposleni imaju pravo i mogućnost da svoja prava ostvare sudskim putem, kao i da zahtevaju posredovanje Sindikata i intervenciju nadležnog inspektora rada. Za vođenje spora, Sindikat obezbeđuje besplatnu pravnu zaštitu svojim članovima.

TABELE


POSLE ODLUKE O PROŠIRENOM DEJSTVU PKU:

SVI ZAPOSLENI U GRAĐEVINI U RAVNOPRAVNOM POLOŽAJU

Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala, čija primena počinje 12. marta, doprineće smanjenju rada na crno i ujednačiti prava, obaveze i odgovornost zaposlenih i poslodavaca, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

"Ovim granskim kolektivnim ugovorom utvrđuje se iznos toplog obroka i regresa, koji ne mogu biti manji od 20, odnosno 70 odsto minimalne zarade, ali se reguliše i bezbednost i zdravlje na radu", rekao je on prilikom obilaska gradilišta tunela za odvođenje otpadnih voda u Velikom Selu, kraj Beograda, koji gradi preduzeće "Hidrotehnika".

Ljajić je istakao da je granski kolektivni ugovor u građevinarstvu, na koji je dato prošireno dejstvo, a koji je potpisan 20. decembra prošle godine, "veliki korak napred kada je u pitanju kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog u Srbiji".

 Izrazivši zadovoljstvo što je ugovorom konačno uspostavljen socijalni dijalog između zaposlenih i poslodavaca u građjevinarstvu, što će omogućiti suzbijanje rada na crno i nelojalne konkurencije, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da će, zahvaljujući merama Vlade Srbije u masovnoj stanogradnji, ali i izgradnji socijalnih stanova, biti zaposlena čitava gradjevinska operativa Srbije.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije Duško Vuković rekao je da će se taj ugovor primenjivati na svih 116.000 zaposlenih u građevinskoj delatnosti i objasnio da je zarada podeljena u šest kategorija. Prema njegovim rečima, nekvalifikovani radnici koji pripadaju prvoj kategoriji biće plaćeni 95 dinara po radnom satu, dok će radnici sa dvogodišnjim i trogodišnjim obrazovanjem biti plaćeni 114, odnosno 133 dinara.

Posebni kolektivni ugovor za delatnost građevinarstva i industrije građevinskog materijala potpisan je 20. decembra prošle godine, posle tri meseca pregovora između Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, UGS "Nezavisnost" i Unije poslodava Srbije. Odluku o proširenom dejstvu ugovora potpisao je ministar Ljajić 28. februara. Njegovo pravno dejstvo važiće narednih godinu dana i odnosiće se na sve poslodavce i radnike u toj delatnosti.


PROŠIRENO DEJSTVO PKU

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, jednoglasno je usvojio Zaključak i preporučio ministru rada i socijalne politike, da potpiše ODLUKU O PROŠIRENOM DEJSTVU POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA ZAPOSLENE U GRAĐEVINARSTVU I INDUSTRIJI GRAĐEVINSKOG MATERIJALA SRBIJE. Tokom sledeće nedelje, ministar rada i socijalne politike potpisaće Odluku o proširenom dejstvu, čime će se steći uslovi za primenu Posebnog kolektivnog ugovora u celosti na sve poslodavce u delatnosti građevinarstva i industriji građevinskog materijala.


POTPISAN PKU

Posle višemesečnih aktivnosti pregovaračkih timova, 20. decembra 2010. godine potpisan je Posebni kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije.

U ime Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, Kolektivni ugovor je potpisao predsednik Duško Vuković, a pored njega potpise su stavili Zoran Mišeljić ispred Unije poslodavaca Srbije i Ranko Drljević, predsednik Granskog sindikata građevinarstva „Nezavisnost“.

Svečanom činu potpisivanja prisustvovali su: Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije, Čedanka Andrić, sekretar Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji, Jelena Mijović, nacionalni koordinator Švajcarske organizacije za pomoć svetu rada - SLA i predstavnici medija.


SAOPŠTENJE

Stanje u građevinarstvu i Industriji građevinskog materijala Srbije je alarmantno, a položaj radnika u tom sektoru nikada nije bio teži. Domaća građevinska industrija, nekada ponos naše privrede i brend širom sveta, danas je pala na najniže grane. Ukoliko država hitno ne preduzme mere ekonomske i fiskalne politike koje bi zaustavile propadanje građevinarstva i Industrije građevinskog materijala, ta važna privredna grana će se ugasiti, a 100.000 zaposlenih će se naći na ulici.

To je zaključak Predsedništva Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, koje je na danas održanoj sednici u Kanjiži, ukazalo da je u protekloj deceniji 50.000 građevinskih radnika ostalo bez posla, da je na desetine hiljada na plaćenom odsustvu, dok veliki broj zaposlenih ne prima zarade i nema uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje.

Građevinska industrija od 2000. godine pokušava da povrati staru slavu, ali firme iscrpljene nedostatkom posla u poslednjoj deceniji prošlog veka, nespremno su dočekale otvaranje tržišta prema stranim investitorima i kreditorima, koji su za velike objekte u našoj zemlji radije birali multinacionalne kompanije. Dobit koju su ostvarila domaća preduzeća radeći kao podizvođači stranim kompanijama je zanemarljiva, a višegodišnje kašnjenja u naplati potraživanja, posebno kada se u ulozi investitora našla država, dodatno je pogoršalo situaciju, dok je konačan udarac zadala svetska ekonomska kriza.

Posledica svega ovoga jeste nedostatak ambijenta u kojem bi građevinarstvo normalno funkcionisalo.Zato je neophodno da država hitno donese strategijske mere, koje bi omogućile oporavak građevinarstva, a što bi imalo efekat i na ukupno poslovanje privrede. 

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije zahteva da u svim strateškim projektima koje država finansira prednost ima domaća građevinska operativa. To znači da škole, vrtiće, bolnice, stanove, autoputeve i druge objekte od javnog značaja grade domaća građevinska preduzeća koja imaju reference, zapošljavaju značajan broj prijavljenih radnika i koji imaju kolektivne ugovore, dok se pri realizaciji tih projekata mora u znatnoj meri koristiti domaći građevinski materijal. 

Zato Sindikat ubuduće neće dozvoliti da na tim poslovima, koji se najviše i finansiraju sredstvima iz kredita, koje će naši građani decenijama vraćati, domaća građevinska preduzeća budu samo podizvođači. Takođe, više nećemo dozvoliti da u Srbiji rade građevinski radnici bez utvrđene minimalne cene rada.  

Sindikat takođe zahteva od Vlade Srbije da za 100.000 radnika građevinarstva isplati jednokratnu pomoć u visini od 5.000 dinara, jer među njima na desetine hiljada ove godine nije dobilo ni dinara zarade, desetine hiljada primaju neredovno zarade ili su zarade ispod republičkog nivoa, a posebno nivoa zarada koje primaju zaposleni u finansijskim organizacijama i delatnostima u kojima je država poslodavac.

Država mora da obezbedi i zdravstveno osiguranje za sve građevinske radnike, pogotovu u onim preduzećima u kojima nije završen proces privatizacije.

Smatramo da je potrebno utvrditi minimum svih cena na domaćem tržištu, pa tako i minimalnu cenu radne snage u građevinarstvu, što podrazumeva i hitno potpisivanje Posebnog granskog ugovora za ovu delatnost. Svrha Kolektivnog ugovora trebalo bi da bude pružanje stabilnog okvira za obezbeđivanje rasta građevinarstva i razvoj novih mogućnosti za zapošljavanje, suzbijanje nelojalne konkurencije i sive ekonomije, kao i smanjenje socijalnog dampinga.

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije zahteva da se hitno uključi u realizaciju svih navedenih mera. U suprotnom, Sindikat će pribeći i poslednjem legitimnom sredstvu za ostvarivanje radničkih prava – organizovanju generalnog štrajka svih građevinskih radnika u Srbiji.

PREDSEDNIK SINDIKATA

Duško Vuković


ODRŽAN 3.KONGRES SGIGM Srbije

VUKOVIĆ PONOVO NA ČELU

Delegati Trećeg kongresa Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije ponovo su za predsednika tog sindikata izabrali Duška Vukovića. Ukazavši na kontinuirano propadanje srpskog građevinarstva, Vuković je rekao da je u proteklih nekoliko godina ugašeno više od 40.000 radnih mesta u tom sektoru, a da je prosečna plata neimara 26.000 dinara, odnosno tri hiljade dinara manja od republičkog proseka. Regionalni koordinator za jugoistočnu Evropu Svetske internacionale građevinarstva i drveta, Jasmin Redžepović, podsetio je da je 150 miliona radnika zaposleno u građevinarstvu širom sveta i da je i njih, kao i ostale, teško pogodila svetska kriza. S obzirom na to da su građevinari u svom poslu izloženi mnogim opasnostima i povredama, Redžepović je ukazao na značaj donošenja mera za bezbedan i zdrav rad. On se, takođe, založio da se u Srbiji što pre potpiše granski kolektivni ugovor za građevinarstvo i IGM. Konstatujući da je situacija u Srbiji teška, predsednik SSSS Ljubisav Orbović je ukazao na položaj u kojem se nalazi građevinarstvo i neodgovoran odnos države prema zaposlenima u tom sektoru. Svoju tvrdnju potkrepio je činjenicom da od tri mosta koji se grade u Beogradu nijedan posao ne vode naše firme. „Ne bi se iznenadio kada bismo počeli da dovodimo radnike iz Kine da rade, a da naši radnici i dalje budu bez posla i plata“, kazao je Orbović.


SAOPŠTENJE

U Sindikatu građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije je u sredu, 25. februara 2009.godine, održan sastanak pregovaračkih timova Sindikata i Unije poslodavaca, ovlašćenih za pregovaranje i zaključivanje posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i IGM.

Podsećamo da je tekst granskog kolektivnog ugovora tokom pregovora u 2008. godini skoro u potpunosti usaglašen, izuzev odredbi koje se odnose na visinu osnovne zarade za najjednostavniji posao i koeficijente poslova (tipičnih poslova u grani).

Kako je došlo do promene sastava pregovaračkog tima Unije, to se sastanak sveo na raspravu o načinu nastavka pregovora.

Posle diskusije je zaključeno:

  • da članovi Pregovaračkog tima Unije poslodavaca Srbije izvrše uvid u dosadašnju dokumentaciju: usaglašen tekst i zapisnike sa sastanaka  pregovaračkih timova i zauzmu stav o tome, obaveštavajući Pregovarački tim sindikata o svojim stavovima;

  • po pitanju rokova, dogovoreno je da Unija u toku sledeće nedelje sindikatima dostavi obaveštenje o narednom terminu za pregovore;

  • pre održavanja narednih pregovora Pregovarački tim Unije dostaviće u pisanoj formi svoj stav i mišljenje na tekst kolektivnog ugovora, koji je osnova za dalje pregovore.

  • O Radnom tekstu posebnog kolektivnog ugovora za bezbednost i zdravlje na radu, koji je dostavljen Uniji u septembru 2008. i 11. februara 2009. pregovaraće pregovarački timovi, formirani tokom prošle godine, za ovaj kolektivni ugovor.

Naredni sastanak pregovaračkih timova biće održan u prostorijama UGS "Nezavisnost" u Beogradu, Nušićeva 4.


DEMANTI

NAPISA OBJAVLJNOG U VEČERNJM

"justify" style="margin-top: 0; margin-bottom: 0; text-indent:36px"> n>

POD NAZIVOM „KAIŠ VEĆ PRITEGNUT“ DANA 11. FEBRUARA 2009. GODINE

 Dana 11. februara 2009. godine u Večernjem listu „Novosti“ objavljen je napis pod naslovom „KAIŠ VEĆ PRITEGNUT!“ i nad naslovom „JUČE, POSLE DUGOG PREGOVARANjA POČELA PRIMENA „ZAMRZNUTIH ODREDBI OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA“, potpisanog sa D.Č.

Autor pomenutog napisa (u daljem tekstu: D.Č.) izneo je niz netačnosti.

U tekstu se navodi: „U narednih šest meseci poslodavci neće imati obavezu da zaposlenima obezbede uvećanu zaradu za vreme: rada na dan praznika, rada noću i za minuli rad“.

Navedena tvrdnja apsolutno je neistinita. Naime, u periodu u kome je privremeno odložena primena određenih odredaba Opšteg kolektivnog ugovora, po automatizmu primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu, kao i odgovarajuće odredbe već zaključenih kolektivnih ugovora i već zaključenih posebnih kolektivnih ugovora za pojedine grane i delatnosti.

Prema članu 108. Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1)                   za rad, na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;

2)                   za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;

3)                   po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu (minuli rad – 0,4% od osnovice).

Međutim, ako su u kolektivnim ugovorima kod poslodavca i posebnim kolektivnim ugovorima utvrđeni veći procenti od onih predviđenih zakonom, zaposlenima se obračunavaju iznosi koji su za njega povoljniji.

Kada iste odredbe Opšteg kolektivnog ugovora stupe na snagu, zaposleni će, pored ostalog, imaće veća prava od prava utvrđenih Zakonom i to:

1)                   za rad, na dan praznika koji je neradni dan –  najmanje 120% od osnovice;

2)                   za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 30% od osnovice;

3)                   po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu – 0,5% od osnovice.

Podsećamo da prema članu 8. Zakona o radu, kolektivnim ugovorima mogu se utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova rada utvrđenih Zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena Zakonom, osim ako Zakonom nije drugačije određeno. Odloganjem primene određenih odredbi Opšteg kolektivnog ugovora ostaju na snazi i primenjuju se sve odredbe Zakona o radu.

D.Č. u tekstu navodi: „Odredbe, čija primena je privremeno odložena, odnose se na isplatu: toplog obroka, regresa i prevoza“.

Odredbe koje se odnose na naknadu troškova prevoza, odnosno za dolazak i odlazak sa rada, ne nalaze se u Opštem kolektivnom ugovoru , a podsećamo da članom 118. Zakona o radu, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni imaju prava na prevoz, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Prema Sporazumu o daljem razvoju socijalnog dijaloga (u daljem tekstu Sporazum), koji su dana 30. januara 2009. godine zaključili Vlada Republike Srbije, Unija poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, učesnici Sporazuma između ostalog, „preduzeće mere i aktivnosti da se zaključeni kolektivni ugovori kod poslodavca poštuju i zaposlenima obezbedi stečeni nivo prava“.  To, između ostalog znači, da će u kolektivnim ugovorima kod poslodavca odredbe koje se odnose na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge odredbe, i dalje ostaju na snazi. Treba reći da u kolektivnim ugovorima kod poslodavca, koji su već zaključeni, iznosi pomenutih naknada troškova, ostaju i dalje.

Potpisnici Sporazuma, pored ostalog, saglasni su da se posebni kolektivni ugovori o kojima su vođeni pregovori, zaključe u roku od 30 dana, od dana njegovog zaključivanja, a da socijalni partneri započnu pregovore za zaključivanje ostalih posebnih kolektivnih ugovora.

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, na sednici održanoj 30. januara 2009. godine, donelo je Odluku da minimalna zarada bez poreza i doprinosa za period januar – jun 2009. godine iznosi 87,00 dinara (neto po radnom času), što je za 9 dinara ili za 11,5% više od zarade koja je važila za period jul – decembar 2008. godine. Minimalna zarada zaposlenog u narednih šest meseci, koji u toku meseca bude ostvario 174 radna časa, iznosiće 15.138 dinara.

Podsećamo da Opšti kolektivni ugovor, nakon mukotrpnih dugogodišnjih pregovora, zaključen 29. aprila 2008. godine daje zaposlenima veća prava od prava predviđenih Zakonom, a takođe osigurava i dodatna prava koja nisu sadržana u Zakonu o radu.

Odlaganjem primene određenih odredbi Opšteg kolektivnog ugovora, na snazi i dalje preostaje značajan broj odredbi, koje na kvalitetniji način uređuju pitanja iz radnog odnosa, nego što je to regulisano Zakonom o radu. Naime, Ministar za rad i socijalnu politiku, doneo je Odluku da se Opšti kolektivni ugovor primenjuje na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije, koja je stupila na snagu 11. februara 2009.godine.

Beograd, 11.02.2009.god.

Odeljenje za pravno-ekonomska

i socijalna pitanja

Šef odeljenja

Saud Šećeragić


DELOVANJE ANEKSA2 OKU  NA NAKNADE ZA TOPLI OBROK I REGRES

Delovanje Aneksa 2 Opšteg kolektivnog ugovora na naknade za topli obrok i regres u kolektivnom ugovoru kod poslodavca.

 Privremeno odlaganje od primene odredbi OKU i to: čl.24, stav1. tačka 1, 2 i 5, člana 20, člana 31 alineja 5, člana 32, alineja 4,6 i 7, člana 35, člana 43. i člana 61. ne predstavlja ukidanje prava radnika na naknadu za ishranu i za korišćenje godišnjeg odmora, koji su već utvrđeni u kolektivnom ugovoru kod poslodavca. Naime, pravo na naknadu za ishranu i regres za godišnji odmor garantuje Zakon o radu, samo se visina utvđuje kolektivnim ugovorom kod poslodavca Kako je u konkretnom slučaju Vašim kolektivnim ugovorom visina ovih naknada tačno utvrđena, to nema zakonskih smetnji  da radnici dalje ostvaruju prava u periodu za koji je kolektivni ugovor zaključen. svaka promena kolektivnog ugovora kod poslodavca, pa i eventualna promena visine naknade za topli obrok i regres vrši se na način i po postupku kako to predviđa Vaš Kolektivni ugovor (pregovaranje), odnosno Zakon o radu.

Posebno ukazujemo na opredeljenje u Sporazumu o daljem razvoju socijalnog dijaloga koji su socijalni partneri zaključili prilikom zaključivanja Aneksa II Opšteg kolektivnog ugovora prema kojem će se preduzimati dalje mere i aktivnosti da se zaključeni kolektivni ugovori kod poslodavca poštuju i zaposlenima obezbede stečeni nivo prava.

Podsećamo da tumačenje dejstva Aneksa II OKU, koja se svakodnevno pojavljuju u štampi ne mogu biti osnov za ukidanje prava zaposlenih utvrđenih Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.


SA SEDNICE ROS UPUĆENI ZAHTEVI GRAĐEVINARA

Sednica Republičkog odbora Sindikata građevinarstva održana je u ponedeljak.22 decembra 2008. godine. Sednici je prisustvovao direktor Inspektorata Srbije Radovan Ristanović sa saradnicima.

Zajednički su razmatrane aktivnosti Inspektorata i Sindikata oko zaštitite radnih prava zaposlenih u sektoru građevinarstva.

Republički odbor je na nagoveštaje otkazivanja Odluke o proširenom dejstvu OKU uputio zahteve predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru za rad Rasimu Ljajiću i predsedniku SSSS Ljubisavu orboviću. Klikom na ktivno polje (opširnije) moguće je preuzeti pomenuti dokument u .pdf formatu.

opširnije


PREDSEDNICIMA VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH

SINDIKATA GRADOVA-OKRUGA, GRADA BEOGRADA I

POKRAJINA VOJVODINE I KOSOVA I METOHIJE

Poštovani,

Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavam da je danas  u 10 časova u prisustvu predstavnika SSS Srbije, UGS „Nezavisnost“ i Unije poslodavaca Srbije, ministar rada i socijalne politike, Rasim Ljajić, potpisao Odluku o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije.

Time su  naši zahtevi da se Opšti kolektivni ugovor primenjuje na sve zaposlene i poslodavce ispunjeni, tako da će od 1.01.2009. godine, svi zaposleni u Srbiji imati ista prava, a poslodavci iste obaveze.

Tekst  Odluke nalazi se na sajtu SSS Srbije: www.sindikat.rs

S poštovanjem,

Ljubisav Orbović

 - preuzmite OKU                                   w.doc    .pdf

 - preuzmite Odluku o primeni OKU   w.doc    .pdf

 - preuzmite Aneks OKU                       w.doc    .pdf

 


PROŠIRENO DEJSTVO OKU I DALJE U FOKUSU

Na sednici Republičkog odbora, održanoj 9. oktobra 2008. godine , kojoj je prisustvovao i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, razmatrane su dalje aktivnosti oko primene Opšteg kolektivnog ugovora.

Ocenjen je pozitivnim nastup delegacije Saveza samostalnih sindikata Srbije na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Podržan je stav Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije da se i dalje argumentovano zahteva što hitnije donošenje odluke Ministarstva rada i socijalne politike o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora.


SEDNICA PREDSEDNIŠTVA U NOVOM SADU

Naredna sednica Predsedništva Republičkog odbora Sindikata biće održana u Novom Sadu. Ova sednica, planirana za drugu polovinu marta, biće priprema prve sednice Republičkog odbora u 2008. godini. Na toj sednici će biti razmatran Izveštaj o dvogodišnjem radu Sindikata i njegovih organa.


JAČANJE SOCIJALNOG DIJALOGA

U okviru dugogodišnje saradnje sa sindikatima građevinarstva Holandije i Belgije i u okviru realizacije projekta „Jačanje socijalnog dijaloga u Srbiji“, od 03. do 06. februara, održava se seminar na temu „Kolektivno pregovaranje kod poslodavca“. Na seminaru učestvuje po osam predstavnika ovog Sindikata, Samostalnog Sindikata putara Srbije i Samostalnog Sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije.


AKCIONI PLAN NA DELU

Reprezentativni sindikati građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike i Unija poslodavaca Srbije, ušli su u završnu fazu dogovora i započeli realizaciju Akcionog plana za bezbednosti zdravlje na radu u oblasti građevinarstva za 2008. godinu. Navedeni Akcioni plan predstavlja realizaciju Sporazuma o saradnji na promociji bezbednosti i zdravlja na radu u sektoru građevinarstva, koji su socijalni partneri zaključili 03.05.2007. godine.


ODREĐEN PREGOVARAČKI TIM

Na sednici Predsedništva Republičkog odbora Sindikata, održanoj 22. januara 2008. godine, formiran je Pregovarački tim, koji će pregovarati i zaključiti Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije. Članovi Pregovaračkog tima su: Duško Vuković, Dragana Platiša, Branko Čović, Saša Torlaković i Radoica Arsenijević. Pregovori su počeli 28. januara 2008. godine, potpisivanjem Protokola o principima u procesu priprema i pregovaranja za zaključivanje Granskog kolektivnog ugovora.Na istoj sednici najavljene su pripreme za pregovaranje i zaključivanje Kolektivnog ugovora za bezbednost i zdravlje na radu u gradjevinarstvu i industriji građevinskog materijala. Početak pregovora još nije određen.